"EU daleko od formiranja vojske"

"Nije izvesno da će to zaista biti prava vojska. Ono što EU sada radi je da sprovodi sopstvene misije, operacije podrške miru, koje se realizuju sa snagama različitih zemalja. Postoje određene institucije i mehanizmi u okviru Unije, koji upravljaju tim operacijama, ali EU nema čak ni zajednički vojni štab", kaže Marko Savković.

EU je, kako je naglasio, u ovom trenutku daleko od formiranja vojske.

"Za mene je interesantnije da posmatram hoće li se obistiniti najava osnivanja zajedničkog štaba. Ako imate zajednički štab, onda je moguće i određeno planiranje. Onda bi to možda predstavljalo signal da se EU kreće u tom smeru, ali treba imati u vidu da postoje nesuglasice oko toga", smatra Savković.

Na pitanje da li će u potencijalnom formiranju vojske EU morati da učestvuju sve njene članice, uključujući Srbiju kada postane članica Unije, Savković je ocenio da ne samo da će morati, već će i želeti.

"Srbija je pokazala da želi da bude deo operacija pod zastavom EU", poručio je Savković podsetivši da Srbija učestvuje u misijama EU.

Učestvovanje u vojsci EU, kako kaže, bilo bi obavezno, ali bi za niz manjih zemalja moglo da bude interesantno sa stanovišta učenja, razmene, tehnologija, usavršavanja, unapređenja i modernizacije oružanih snaga.

"To može da ima pozitivan kontekst sve dok to nisu operacije nametanja mira. Tu mnoge zemlje povlače liniju, jer imaju problem sa ofanzivnim operacijama", naglasio je Savković.

Kakav bi bio odnos sa NATO? 

Govoreći o tome u kakvoj bi relaciji bila ta vojska u odnosu na NATO, Savković kaže da ona nužno ne protivreči NATO-u i da je sve stvar dogovora i planiranja.

Sada, podseća, postoje operacije koje sprovodi NATO i koje sprovodi Unija, a EU do sada nije ulazila u operacije koje podrazumevaju nametanje mira, već je to radio NATO.

"Verujem da će se sa tom podelim nastaviti kako u EU postoji jedan niz zemalja koje nisu baš sigurne da žele da idu tim putem", kaže Savković.

Na pitanje da li bi formiranje te vojske oslabilo uticaj Vašingtona u Evropi, on je istakao da su se SAD u velikoj meri fokusirale na druga mesta.

"Vašington se sve manje bavi Evropom. Ne samo da je Obamina administracija izvršila okretanje ka Aziji, ona je, možda čak i pomalo nevoljno, ostala zaglavljena na prostoru Bliskog istoka mnogo duže nego što je predsednik SAD to želeo", rekao je Savković.

Evropa, smatra, treba da se bavi svojim problemima, a ne da doveka bude oslonjena na sposobnost SAD, bilo to vojna, humanitarna ili neka druga sposobnost.

"Vašington se u manjoj meri interesuje i to ne predstavlja veliko iznenađenje ili problem u tom smislu. Naprotiv, stalni poziv dolazi baš iz Vašingtona, da se zemlje EU više bave svojom odbranom i da više izdvajaju za nju, tako da to ne bi predstavljalo problem", poručio je Savković.

Ideja stara 60 godina 

Podsećajući da ideja evropske odbrambene zajednice postoji već 60 godina, ali da se uvek suočavala sa određenim otporima, Savković kaže da ima utisak da je formiranje vojske EU sada jedna velika ideja koju elite nude kao način da se malo skrene pažnja sa kriza kroz koje EU prolazi, ali da se istovremeno ponudi nešto novo što bi ponovo pokrenulo proces integracije.

"U ovom trenutku ne možemo da pretpostavimo kako će ta vojska izgledati. Mi imamo neko prethodno znanje o borbenim grupama EU. One predstavljaju jedan koncept koji postoji već godinama unazad, koji nikada nije primenjen u praksi i koji je interesantan, ali to je daleko od vojske. To možda jeste oružana formacija, ali je daleko od prave vojske", naglasio je Savković.

Upitan da li smatra da će se ostvariti ideja o formiranju te vojske, Savković kaže da ne vidi svrhu u ovom trenutku i da smatra da EU ima dovoljno mehanizama na raspolaganju.

Savković, međutim, kaže da može da pretpostavi da bi do toga mogla da dovede, na primer, nova eskalacija migrantske krize navodeći da pojedine zemlje u EU i sama EU drugačije pristupaju izgradnji mira i suočavanju sa globalnim izazovima.

"Mogu da razumem potrebu za odvojenim kapacitetom, ali ne verujem da će se obistiniti u smislu prave vojske koja bi imala jedinstvenu komandu. U velikoj meri bi to bila jedna formacija, gde bi moralo da bude puno pregovora i dogovora oko korišćenja, a bilo bi jako teško izgraditi konsenzus. Iz ove perspektive deluje mi da je to dosta daleko", rekao je Savković.

Savković ne smatra da je vojni odgovor pravi odgovor na migrantsku krizu ili terorizam, ali kaže da razume potrebu za bližom saradnjom i boljim planiranjem jer su te operacije često veoma složene, a kao "hipotetički scenario" navodi ograničenu intervenciju u Libiji sa idejom da se "na izvoru zaustave migracije".