Svetski lideri u UN odobrili rezoluciju o izbegličkoj krizi

Pitanje šta treba da se uradi sa 65,3 miliona raseljenih u svetu biće u centru pažnje i na sednici Generalne skupštine UN gde će se vođe 193 zemlje članica svetske organizacije okupiti na prvom samitu posvećenom pitanju velikih kretanja izbeglica i migranata.

"Današnji samit predstavlja prekretnicu u našim kolektivnim naporima da se suočimo s izazovima kretanja ljudi", rekao je generalni sekretar UN Ban Kimun, pozivajući svetske vođe da podrže prava i dostojanstvo svih koji su primorani da beže iz svojih domova u potrazi za boljim životom".

Generalni sekretar UN je upozorio da će skup imati pravi smisao jedino ako svi ispune obećanja koja su danas dali.

"Izbeglice i migranti nisu teret. Oni su veliki potencijal ako im omogućimo da to pokažu. Ova deklaracija podstiče da više dece migranata mogu pohađati škole i da više migranata može da traži posao. Time se umanjuje rizik da oni budu prepušteni na milost i nemilost kriminalnim grupama", rekao je generalni sekretar UN Ban Kimun.

Njujorška deklaracija za izbeglice i migrante ne sadrži konkretne obaveze i nije pravno obavezujuća, već poziva zemlje da štite ljudska prava izbeglica, podstaknu humanitarnu pomoć i povećaju prijem izbeglica.

Cilj deklaracije je da se standardizuju odgovori na izbegličku situaciju i obezbede bolje obrazovanje i poslovi za izbeglice. Ona takođe podstiče nalaženje smeštaja za izbeglice i uključuje planove za kampanju za borbu protiv ksenofobije.

"Ako budemo u stanju da pretočimo ovaj dokument u odgovor u kome će učestvovati brojni akteri, rešićemo mnoge probleme vezane za potrebe hitnih odgovora i dugoročnih izbegličkih situacija kao što je sirijska situacija", rekao je Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice.

Zadati cilj deklaracije bi, međutim, mogao da bude teško ostvariv u vreme kada su izbeglice i migranti postali pitanje koje deli strane u Evropi i u SAD, navodi AP.

Više zemalja odbacilo je raniji nacrt rezolucije u kome su se pozivale zemlje da nađu smeštaj za 10 odsto izbegličke populacije svake godine, zbog čega je nekoliko grupa za zaštitu ljudskih prava kritikovalo usvojen dokument kao propuštenu šansu.

SAD i više drugih zemalja takođe su se usprotivile na jezik originalnog nacrta u kome je navedeno da deca nikad ne treba da budu zatvorena, tako da se po dogovoru u usvojenom tekstu rezolucije navodi da bi deca trebalo da se zatvaraju retko, možda nikada.

"Umesto da dele odgovornost, svetski lideri su je izbegli. Samit UN su sabotirale države delujući u sopstvenom interesu i ostavljajući milione izbeglica širom sveta u teškoj situaciji na ivici ponora", rekao je generalni sekretar "Amnesti internešenela" Salil Šeti u saopštenju.

Šeti je rekao da ta deklaracija samo pomera odgovornost pozivajući na odvojene globalne dogovore o izbeglicama i migrantima koje treba usvojiti u roku od dve godine.

Očekuje se da će konkretniji napredak biti ostvaren na samitu u utorak, na poziv predsednika SAD Baraka Obame. Tu se očekuje da će najmanje 45 zemalja preuzeti obaveze u okviru američkih ciljeva za povećanje humanitarne pomoći za tri milijarde dolara, udvostručenje smeštaja izbeglica i povećanju pristupa obrazovanju za milion mladih, i pristup zaposlenju za još milion raseljenih.

Pre samita, gde svetski lideri treba da se obavežu na pomoć, Obama će biti domaćin sastanka s glavnim direktorima 50 kompanija, na kome će se razgovarati o tome šta privatni sektor može da učini da pomogne u rešavanju tog problema, rekla je Samanta Pauer, američka ambasadorka u UN.

Prema Kancelariji visokog komesara UN za izbeglice, do sada neviđen broj, čak 65,3 miliona ljudi je bilo raseljeno na kraju 2015, što je preko pet miliona više nego prethodne godine.