Bratislava: Koliko evropskih unija ima u Evropskoj uniji?

Nemačka kancelarka Angela Merkel pobedila je u Bratislavi već samim tim što nije izgubila. Na neki način, bilo joj je lako da govori o evropskom duhu zajedništva, jer se njena prava bitka bije negde drugde – danas na lokalnim izborima u Berlinu.

Sva ispitivanja javnog mnjenja polaze od poraza kancelarkine CDU (sa 23 odsto pre pet godina, na svega 18 odsto sada), pri čemu bi ta stranka ispala iz vladajuće berlinske koalicije SPD–CDU i ostavila socijaldemokrate da s mukom skupljaju većinu između Zelenih i komunista.

Problem lokalnih berlinskih izbora nadilazi sudbinu konzervativne CDU, jer zajedno sa njom gube socijaldemokrate (pet odsto) i Zeleni (dva odsto), a cvetaju samo komunisti i desničarski AfD (sa nule na plus 14).

Kancelarkin manir ubrzanog trenja i trošenja svake stranke koja stane uz njenu CDU ruši praksu dvojnih koalicija, a uvodi sitna partijska trojstva kao prepoznatljivu karakteristiku kasne vladavine Angele Merkel.

Kancelarkine pobede na evropskom parketu su još samo benevolentne interpretacije domaćih poraza. To je trend sa karakteristikama mašine perpetuum mobile. Za njegovo održavanje se brinu komentatori nemačkih elektronskih medija (ARD: "Kancelarka sija sjajem oprezne samouverenosti"), neodlučni koalicioni partneri na federalnom nivou, od Gabrijela i Štajnmajera do Sihofera, ali pre svega sve manji, ali samim tim odlučniji sloj nemačke javnosti koji bezrezervno stoji uz kancelarkin kurs u izbegličkoj politici.

U plićaku "oprezne samouverenosti"

Elitni politički krug Evropske unije od 27 članica provozao se juče "Dunavskom kraljicom" ispod Bratislave. Bila je predviđena i poseta Dunavskom muzeju, ali nije realizovana zbog niskog vodostaja.

Toliko loše s Dunavom i nije bilo, čuje se iz Dunavske rečne plovidbe, ali niko nije želeo da rizikuje naslove "nasukala se EU", koje bi u ubistvenoj simbolici preneli svetski mediji.

Ako se uzme u obzir i konotativna snaga Dunava kao ujedinitelja i hranitelja geografske Evrope, onda je jasno unutar kojih gabarita je poruka Bratislave svesno formulisana i poslata u javnost – kao bitka za sam opstanak Evropske unije.

Stvar je samo u tome da je takva poruka dramatično preuveličavanje, konstrukcija koju Komisija u Briselu i nacionalna vlada u Berlinu koriste u taktičke svrhe, vezujući "spas" EU za parametre sasvim određene, usko shvaćene, iz serije pogrešnih koraka rođene politike – od sankcija Rusiji, suspenzije državnog prava prošlog leta, do izručivanja EU na milost i nemilost režimu u Ankari.

To, uz još par sličnih bagatela koje su se prozlile (nacionalni deficiti, preraspodela), a sve unutar dve godine. Ko kaže da Unija ne radi brzo i efikasno!

Ako danas neki ne prihvataju da je taj tempo pojavljivanja i ukrupnjavanja problema bio sudbina, loša karma koja se nije mogla izbeći, već ga vide kao posledicu sasvim konkretnih odluka sasvim konkretnih ljudi – da li takvi ugrožavaju opstanak Evropske unije?

Šta Evropsku uniju više ugrožava: pravo na grešku prvog (Nemačka, Italija, i dalje Velika Britanija), ili pravo na zvocanje drugog evropskog ešalona (svi ostali)?

Jer upravo je takvu situaciju slikovito opisao predsednik Komisije Žan Klod Junker u svom nastupu prošle nedelje pred parlamentom: Merkelova ima svoje mišljenje, ja se slažem sa njom, a onaj ko se ne slaže sa mnom radi na uništenju vekovnog evropskog sna!

Švajcarski Noje ciriše cajtung opisuje trenutnu situaciju kroz niz "gluvih" poruka sa kulminacijom u Bratislavi: prvo Tusk, nakon njega Junker, pa Merkelova. Najpre je Tusk početkom prošle nedelje izjavio kako barem ovog trenutka ne treba prenositi nova ovlašćenja sa nacionalnih parlamenata na zajedničke evropske institucije. Tusk je mesecima obilazio evropske metropole i tamo saznao da nacionalni parlamenti žele veći uticaj na proces političkih odluka u Briselu.

Samo dva dana posle Tuska, Junker je pred Evropskim parlamentom izjavio da se Unija nalazi u "egzistencijalnoj krizi". Dva dana posle Jukera, Merkelova je u Bratislavi rekla da je Unija "u kritičnoj situaciji".

Bratislavu treba videti u tom trouglu prevedenog smisla, onako kako se smestio između poruka "polako sa stvaranjem superdržave, igramo se vatrom" (Tusk), "EU pati od krize identiteta" (Junker) i "EU možda neće preživeti ovu krizu" (Merkelova).

Još konkretnija interpretacija ta tri komunikaciona markera bi glasila: predsednik EU savetuje da se prvo pronađe i obnovi emotivna spona između Evropljana pre nego što se krene dalje, na šta predsednik evropske vlade šalje EU psihijatru zato što ne zna ko je, a nemačka kancelarka kao "prima inter pares" smatra da Unija leži na odeljenju intenzivne nege u kritičnom stanju zato što nije krenula dalje.

Vrline javne, namere tajne

Skup u Bratislavi je istovremeno potpuno uspeo i katastrofalno propao, zavisi sa koje strane i preko koje granice se gleda.

Za Srbiju i Zapadni Balkan u celini on je dobra vest onoliko koliko u datoj situaciji nesluženih, još neotkrivenih destruktivnih potencijala migracione krize uopšte ima dobrih vesti. Možda će proteći još neki mesec pre nego što izgradi potpuno funkcionalni model odbrane svojih spoljnih granica, ali EU više ne skida pogled sa "balkanske rute".

Sve zemlje koje su i bez formalnog članstva fizički unutar tih granica sada su "zbrinute". Ne uvek na isti način, već u individualno skrojenim varijantama "sreće u nesreći" ili "nesreće u sreći".

Srbija ima nesreću da se nalazi na globalnoj migracionoj ruti, ali sreću da EU bez nje ne može do efikasne strategije za zaustavljanje seobe naroda. Dodatna sreća je i da je Srbija spremna na ulazak u EU – barem onoliko koliko su bile neke zemlje iz velikog kruga proširenja 2004, sigurno više nego što su to bile Rumunija i Bugarska 2007. godine.

Makedonija ima sreću da je iz istog razloga, kao fizička spona između različitih režima Unijinih granica, potrebna EU, ali istovremeno nesreću da je bije glas "propale države", što ruši njenu nadu u skoro članstvo u EU.

Kosovo je mislilo da ima niz manjih i većih sreća u tuđoj nesreći, ali se ispostavilo da ga je sustigla velika nesreća, imidž "teritorije za povlačenje i odmor boraca Islamske države", kako je austrijski ministar odbrane Doskocil izjavio u petak ORF-u nakon inspekcije austrijskih nacionalnih snaga unutar Kfora.

Pošteno zarađeno nepoverenje EU prema Prištini teško da može biti izbalansirano srećom Kosova da se EU silom prilika nalazi pod pritiskom fizičkog zaokruživanja svojih teritorija.

Hrvatska ima nesreću da se prošlog novembra, od praktično drugog dana kako je reka migracija preko Srbije preusmerena sa Mađarske ka Zagrebu, uselila u trend trajne političke nestabilnosti. Ali zato ima sreću da je u EU, pa uvek može računati na pomoć šire porodice.

U celini, balkanski plus će još porasti posle mini-samita u Beču za nedelju dana. U plusu su i "višegradske zemlje", čiji sistem integracije postaje atraktivan model za interesne grupe unutar EU.

Štrahe je na primer upravo tražio "učlanjenje Austrije u Višegradsku grupu", što za sada nije realna opcija, ali posle novih izbora u Austriji ni tako nemoguća.

Grčka i Italija se pojavljuju kao gubitnici, ali je svima jasno da je, čak i na kratak rok, to neodrživa pozicija za EU. Veliki gubitnik je i Turska, jer je ishod samita u Bratislavi smanjio mentalni pritisak koji eventualna propast dogovora EU–Turska za kontrolu izbegličkog talasa ima na članice Unije.

Kako Sebastijan Kurc izjavljuje već mesecima, ako dogovor propadne – propao je, idemo na plan B...

A da li kancelarka Merkel zaista spada u pobednike, ili naprotiv gubitnike posle skupa u Bratislavi, znaće se večeras, nakon što se zatvore birališta na lokalnim izborima za Berlin.

Za slučaj da bude uzdrmana, AfD sprema novu taktiku. Hesenski ogranak AfD-a upravo traži od centralne partijske vlasti dozvolu za seriju političkih plakata kojom bi se propagandno propratio svaki sledeći akt islamističkog terorizma.

Pored krupnih detalja žrtava terorističkih napada (žene, deca, raskomadana tela), na plakatima bi krupnim slovima pisalo "Danke, Frau Merkel". Hoće li takvih plakata zaista i biti, odlučivaće se iduće nedelje na saveznom kongresu AfD-a u Kaselu.

Jesen unutarnemačkih obračuna je počela.