Kina, borba protiv "ekonomskih begunaca" uzima zamah

Zahvaljujući sve tešnjoj saradnji kineskih vlasti i Interpola, koja skrivanje u inostranstvu čini sve težim, 33 osobe sa liste od stotinu najtraženijih korumpiranih kineskih zvaničnika i tajkuna koji su novac stečen mahinacijama izneli iz domovine i pokušali da utočište nađu u inostranstvu sada su u rukama kineske policije i pravosuđa, saopštila je Centralna komisija za nadzor discipline, organ Komunističke partije Kine formiran u svrhu borbe protiv korupcije.

Pored pomenutih kriminalaca sa liste 100 najtraženijih, samo u prvoj polovini ove godine repatriran je ili se dobrovoljno vratio i predao vlastima svoje države još 381 kineski begunac. Od njih je oduzet novac u iznosu od oko 185 miliona dolara.

Tome treba dodati i 857 korumpiranih kineskih prebega, kojima su kineske vlasti u 2015. godini stavile lisice na ruke.

Begunci najčešće godinama planiraju napuštanje zemlje i unapred podnose zahteve za trajni boravak ili državljanstvo na osnovu investicija u privredu države u kojoj traže utočište. Ta ulaganja, naravno, obavljaju sredstvima koja su nelegalno stekli u Kini, čime, praktično, istovremeno i peru novac, pišu kineski mediji.

Lista odredišta na kojima su pokušali da se sa svojim milionima skrase korumpirani kineski funkcioneri i tajkuni jeste duga i egzotična i obuhvata više oko 70 zemalja širom sveta.

Među njima su najpopularnije ekonomski razvijene zemlje sa zakonskim sistemom koji pruža viši stepen zaštite od izručenja, poput SAD, Kanade, Australije i Novog Zelanda, ali su im privlačne i manje poznate tropske, ostrvske zemlje u Pacifiku i Karibima koje imaju minimalne poreske stope, bogatima pružaju dobar kvalitet života, i često nemaju sporazum o izručenju s Kinom.

Upravo zbog toga kineske diplomate poslednjih godina ubrzano rade i na sklapanju bilateralnih sporazuma o bezbednosti koji omogućuju izručenje ekonomskih begunaca, pa Kina sad ima takav ugovor sa 71 zemljom.

Specijalna kancelarija Centralne komisije za nadzor discipline, telo koje sada koordiniše lov na korumpirane državne i partijske službenike odbegle u inostranstvo, u svom sastavu ima službenike iz redova osam državnih institucija među kojima su i radnici Ministarstva za bezbednost, Ministarstva za spoljne poslove, Ministarstva pravde i Narodne banke Kine.

Ona je 2014, u sklopu velike kampanje za suzbijanje korupcije, nepotizma i rasipništva koju je posle održavanja 18. kongresa KP Kine, objavio njen generalni sekretar i predsednik države Si Đinping, pokrenula veliku akciju usmerenu na tzv. "ekonomske begunce", korumpirane službenike i poslovne ljude koji su odbegli u inostranstvo, pod nazivom "Skajnet".

Ta akcija sada, čini se, daje osetne rezultate, jer je pored više od 1.200 uhapšenih, čini se, unela veliki nemir među kineske kriminalce koji su počinili finansijske malverzacije i prebegli u inostranstvo, jer oni postepeno shvataju da je u njihovom najboljem interesu da se sami predaju i tako stvore uslove za priznavanje olakšavajućih okolnosti i tako dobiju blaže kazne, s obzirom na to da kineski zakon predviđa drakonske kazne poput doživotnog zatvora.

Poseban deo dekora vezanog za korumpirane zvaničnike su njihove (obavezne) pisane izjave kajanja za koje se očekuju da imaju edukativni i preventivni karakter.

Li Huabo, korumpirani službenik lokalne vlade u provinciji Đangsi, koji je bio plasiran na visokom drugom mestu na listi od sto najtraženijih kineskih ekonomskih begunaca, napisao je da ne zaslužuje da bude kineski građanin, te da je motiv njegove predaje kineskim vlastima to "što je shvatio da nema smisla voditi bedan život u stranoj zemlji, jer bi ostatak mog života bio prosto životarenje na zemlji", prenosi kineski nedeljnik Ejža vikli, koji štampa poznata novinska kuća "Čajna dejli".

Li Huabo je uhapšen u gradu-državi Singapuru, gde je prebacio 14 miliona dolara državnog novca koji je protivpravno prisvojio, i tu proveo petnaest meseci u pritvoru, pre nego što se vratio u Kinu.

Šira akcija borbe protiv korupcije, koju od početka 2013. predvodi predsednik Si Đinping, zahvata sve slojeve državnog aparata od lokalnog do najvišeg nivoa. Po pisanju britanskog časopisa Ekonomist, ona je do kraja prošle godine već rezultirala podizanjem optužnice protiv više od 100.000 osoba, među kojima je i više od stotinu visokih partijskih rukovodilaca, komandanata vojske i direktora velikih državnih preduzeća.