Predsednik Duda odao poštu poljskim žrtvama etničkih čišćenja u Ukrajini

Danas, na 73. godišnjicu kulminacije Volinjskog masakra u kome su prema podacima poljskog Instituta pamćenja naroda od 1943. godine do 1945. ukrajinski nacionalisti pobili oko 100.000 Poljaka u Volinjskoj oblasti i istočnoj Galiciji, dok strani istoričari procenjuju žrtve na oko 60.000, predsednik Duda položio je cveće pred Spomenik žrtvama koji od 2013. godine stoji u Varšavi.

Duda je danas posebno pohvalio gest predsednika Ukrajine Petra Porošenka koji je tokom samita NATO u Varšavi 8. i 9. jula takođe otišao pred spomenik, položio cveće i zapalio sveće kao poštu civilnim žrtvama koje su tokom Drugog svetskog rata pobili njegovi sunarodnici.

Gest mira prema Ukrajini 

"To je neobično važan gest, gest mira. Prihvatio sam ga kao gest prijateljstva. "Nadam se da će tom gestu odati priznanje svi i da ćemo moći na njemu da gradimo", rekao je Duda.

Profesor Gžegož Motika iz Instituta pamćenja naroda koji se bavi istragom i dokoumentacijom zločina nad Poljacima u vreme nacističke okupacije i komunističkog režima upozorio je povodom 73. godišnjice za poljsku agenciju PAP da se rasvetljavanje tog mračnog poglavlja istorije Ukrajine i Poljske nije pomaklo dalje od rasprave na 60. godišnjicu, kada se u punoj meri pokazalo koliko su duboke razlike u tumačenju tih zločina na poljskoj i ukrajinskoj strani.

"Taj sukob dva pamćenja i dalje traje. Neki to ne žele da vide i čude se što u vreme godišnjica poprima tako burne manifestacije", kazao je Motika i osudio nedavni napad poljskih nacionalista na versku procesiju Ukrajinaca u Pšemislu na istoku Poljske uoči ove 73. godišnjice Volinjskog masakra.

Dok poljski istoričari upozoravaju da su Banderini ukrajinski nacionalisti pokušali da iskoriste košmar Drugog svetskog rata da etnički počiste uglavnom Poljake ali i Jevreje ili i Čehe iz Ukrajine, ukrajinski istoričari na ta ubijanja civila gledaju kao na posledicu sukoba poljske antifašističke Zemaljske armije i Ukrajinske ustaničke armije kao oružane frakcije nacionalista.

"Pišem novu publikaciju, izaći će na jesen. Želim da pokažem organizovanu prirodu tih etničkih čišćenja poljskog stanovništva. Pokušavam u njoj takođe da pokažem analogiju Volinjskog masakra sa etničkim čišćenjem srpskog življa u Hrvatskoj u vreme Drugog svetskog  rata. Postupci ustaša i ukrajinskih nacionalista bili su u mnogome slični", kazao je Motika.

Napade na poljske susede Banderovci su započeli u februaru 1943. godine a kulminacija je bila paralelni brutalni napad na 150 poljskih sela među kojima su pomoć da se odbrane povremeno pružali sovjetski partizani u nedelju 11. jula 1943. godine kada su se Poljaci okupili na misama u crkvama.

Ukrajinski istoričari procenjuju da je u akcijama odmazde koju su preduzeli Poljaci i njihova zemaljska armija stradalo do 20.000 Ukrajinaca.