U Japanu na pomolu važna izmena Ustava

U nedelju u Japanu su održani izbori za polovinu od 242 poslanička mesta u Gornjem domu parlamenta.

Po preliminarnim rezultatima glasanja vladajuća koalicija Liberalno-demokratske partije i stranke "Komeito" odnela je ubedljivu pobedu nad opozicijom osvojivši 70 novih poslaničkih fotelja, zahvaljući čemu će ukupno imati 146 predstavnika u tom domu parlamenta.

Taj rezultat vladajućoj koaliciji pruža mogućnost da progura predlog za održavanje referenduma za promenu ustava, s obzirom da već poseduje dvotrećinsku većinu u Donjem domu i da će u Gornjem domu, gde je takođe potrebna dvotrećinska većina, imati pomoć dve manje partije u glasanju.

To je prvi put od završetka Drugog svetskog rata da su se u japanskom parlamentu stvorili preduslovi za reviziju najvišeg pravnog akta zemlje. 

Vladajuća koalicija već dugo godina priželjkuje promenu ustava kako bi zbacila ograničenja koja on postavlja za produbljivanje kolektivne odbrane sa Sjedinjenim Američkim Državama i za angažovanje japanskih vojnika u inostranstvu. 

Posle glasanja u parlamentu, za promenu teksta ustava biće potrebno odobrenje građana na referendumu, gde će biti dovoljna prosta većina.

Promena ustava vodi jačanju vojnog saveza sa SAD

Japanski ustav donet je 1947. godine pod paskom američkih okupacionih snaga, u vreme kada su one nastojale da oslabe vojnopolitički aparat u ratu poraženog Japana, pa pored novih odredbi o poštovanju osnovnih ljudskih prava i ravnopravnosti žena, sadrži i klauzulu o tome da Japan neće posedovati vojsku, te član u kojem se japanska država i narod odriču od upotrebe sile u rešavanju međunarodnih konflikata, zbog čega se u Japanu često naziva i "ustav mira".

Taj pacifistički ustav, uprkos tome što je bio nametnut, decenijama je uživao podršku najvećeg dela građanstva, ali poslednjih godina dominantna snaga u posleratnom političkom životu Japana Liberalno-demokratska partija sve glasnije traži njegovu izmenu, što pravda potrebom da se olakša delovanje oružanih snaga i ojača vojni savez sa SAD zbog izazova koji za Tokio predstavljaju rast ekonomske i vojne moći Kine i pretnja nuklearnim oružjem iz Severne Koreje.

Mada, uprkos odredbi o odricanju od vojske Japan poseduje dobro opremljene oružane snage, koje su nanovo oformljene nakon izbijanja sukoba na Korejskom poluostrvu početkom pedesetih godina prošlog veka, one se, zbog ustava, i dalje zvanično ne nazivaju "vojskom". Takođe, u skladu sa pacifističkim duhom ustava, one do sada nisu bile opremane ofanzivnim oružjem kao što su balističke rakete i nosači avioni, te nisu bile angažovane u borbenim operacijama u inostranstvu.

Promena ustava, za koju je ovim izbornim rezultatom otvoren put, verovatno će u praksi značiti da će japanske oružane snage dobiti dozvolu da slobodnije i aktivnije učestvuju u kolektivnoj odbrani sa SAD, odnosno, pruže borbenu podršku američkoj vojsci i van svoje teritorije.

Vlada u Tokiju smatra da bi takvo jačanje vojnog saveza sa SAD poslužilo za odvraćanje Kine od pokušaja da realizuje teritorijalne ambicije prema ostrvima Senkaku (kineski "Diaoju") koje kontroliše Japan, te da bi olakšalo odbranu zemlje od Severne Koreje. 

Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se, uprkos višegodišnjim pozivima moćne LDP na reviziju ustava, trećina japanskog stanovništva i dalje protiv izmeni najvišeg pravnog akta, dok je jedna trećina odobrava.

U prvoj izjavi medijima u izbornom štabu lider LDP-a i premijer Šinzo Abe se uzdržao od pominjanja reforme ustava i rekao da ubedljivu izbornu pobedu shvata kao "glas naroda da nastavi sa snažnim ekonomskim reformama", te da će u tu svrhu "formulisati obuhvatnu i smelu ekonomsku politiku". Ipak, u svom gostovanju u televizijskom studiju posle zatvaranja birališta on je nagovestio da će u oba doma parlamenta biti vođene debate o promeni ustava.

Japanski mediji u prvi komentarima ocenjuju da su usvajanje predloga promene ustava u oba doma parlamenta i organizovanje referenduma sada samo pitanje vremena.