Zvanično odbačena peticija za drugi referendum u Britaniji

U saopštenju se navodi i da je premijer Dejvid Kameron u obraćanju parlamentu 27. juna jasno rekao da je referendum bio "jedan od najvećih vežbi iz demokratije u britanskoj istoriji", na kojem je glasalo više od 33 miliona ljudi.

"Premijer i vlada su jasno dali do znanja da je to bio referendum koji se održava jednom u generaciji i, kao što je premijer rekao, ta odluka mora da se poštuje", saopštio je Forin Ofis u ime vlade.

"Sada moramo da pripremimo proces izlaska iz EU, a vlada je posvećena tome da obezbedi najbolji mogući ishod za narod Velike Britanije u pregovorima o izlasku", navodi se u saopštenju Forin ofisa.

U odgovoru na peticiju, britanska vlada je saopštila da nije određena minimalna izlaznost kad je parlament usvojio Zakon o referendumu o članstvu u EU. 

U peticiji piše: "Mi potpisnici ove peticije tražimo od vlade Njenog Veličanstva da primeni propis da, ako strana za ili protiv dobije manje od 60 odsto glasova, a izlaznost ne premaši 75 odsto, treba da bude održan drugi referendum", prenela je agencija AFP.

Na referendumu 23. juna je zabeležena izlaznost od 72 odsto, pri čemu je 52 odsto ili 17,4 miliona ljudi podržalo izlazak Britanije iz Unije.

U slučajevima kad peticija na sajtu britanskog parlamenta premaši 100.000 glasova, parlamentarni komitet za peticije razmatra da li da je iznese pred parlament radi debate.

Kameron: Britanija izlazi iz EU, ali ne okreće leđa Evropi

U međuvremenu, premijer Velike Britanije Dejvid Kameron rekao je tokom samita NATO-a u Varšavi da njegova zemlja možda izlazi iz Evropske unije, ali da ne okreće leđa Evropi i spremna je da i dalje sarađuje u oblasti bezbednosti.

"Velika Britanija izlazi iz EU, ali to ne znači da se povlačimo iz sveta. Ne okrećemo leđa EU, pitanjima njene bezbednosti. I dalje aktivno učestvujemo u zbivanjima u njoj. I izvan EU bićemo veoma jak partner. Spremni smo na zajednički radu u oblasti bezbednosti", rekao je Kameron na konferenciji za novinare.

Britanski premijer je naglasio da i ovaj samit NATO-a, u Varšavi, pokazuje značaj doprinosa Velike Britanije zapadnom vojnom savezu i saveznicima.

"Borimo se protiv ekstremista na celom svetu i podstičemo i druge države da to rade", rekao je Kameron.

Precizirao je da će Velika Britanija izdvojiti 3.000 vojnika za snage brze intervencije NATO-a, a u nova četiri bataljona koji će po odluci samita biti razmeštena od naredne godine u baltičkim zemljama i Poljskoj, Velika Britanija poslaće 500 vojnika u Estoniju i 150 u Poljsku.

Velika Britanija komandovaće novim multinacionalnim bataljonom u Estoniji.

"Poslednje dve godine svedoci smo nelegalnih koraka Rusije u Ukrajini. Taj jezik se ne menja. Svaka zemlja ima pravo na suverene odluke. Ne tražimo konfrontaciju sa Rusijom, već postupamo upravo tako da je izbegnemo. Zato i delamo na dva koloseka - s jedne strane odvraćanje, s druge strane dijalog sa Rusijom", rekao je Kameron.

Britanski premijer rekao je da odluke prvog dana samita o jačanju istočnog krila NATO-a šalju Rusiji moćan signal da su saveznici spremni da reaguju brzo ako bude potrebno, a da istovremeno s Rusijom vode dijalog kako ne bi došlo do nesporazuma.