Izveštaj koji trese Britaniju: Bler "pohrlio" u rat u Iraku

"Zaključili smo da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se priključi invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene opcije za mirno razrešenje. Vojna akcija tada nije bila poslednja opcija", istakao je Čilkot, prenela je agencija AFP.

On je dodao da je odluka o uključenju u američku invaziju u Iraku počivala na neispravnim obaveštajnim podacima i da je izvršena uz "potpuno neadekvatno" planiranje.

Odluka Velike Britanije da 2003. uđe u rat u Iraku je počivala na pravnoj osnovi koja je bila "daleko od zadovoljavajuće", a razlozi za vojnu akciju koje je predstavio tadašnji premijer Toni Bler bili su preuveličani, zaključak je dugo očekivanog izveštaja komisije na čelu sa Džonom Čilkotom.

"Izveštaj ne navodi mišljenje o tome da li je vojna intervencija bila legalna ili ne", rekao je, međutim, Čilkot novinarima i rođacima nekih od britanskih vojnika poginulih u Iraku, preneo Rojters.

Čilkot je naveo da je vlada tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera predstavila procenu pretnje od oružja kojim raspolaže irački lider Sadam Husein sa "sigurnošću koja nije bila opravdana", kao i da vojno planiranje tog rata i njegovih posledica nije bilo na nivou tog zadatka.

Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u iračkom ratu objavila je svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.

Čilkot je objavio izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog "Rata i mira", o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.

Posle objavljivanja izveštaja, oglasio se Toni Bler, koji je poručio da je radio u najboljem interesu zemlje.  

Nakon što je svrgnut sa vlasti Sadam Husein, njegova vlada i vojno rukovodstvo, Irak je zapao u sektaško nasilje, a taj haos je doprineo kasnijem jačanju samozvane Islamske države, prenela je agencija AP.

Irački rat je bacio senku na zaostavštinu tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, čiju vladu kritičari optužuju da je preuveličala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje Sadam Husein, kako bi dobili veću podršku za vojnu intervenciju.

Bler, koji nije želeo da komentariše Čilkotov izveštaj pre njegove objave, uvek je tvrdio da njegova vlada nije izmišljala niti iskrivljavala obaveštajne podatke.

U toku Čilkotove istrage je između 2009. i 2011. održano više javnih saslušanja, svedočilo je više od 150 svedoka i pregledano 150.000 dokumenata.

Objava izveštaja je više puta odložena, delimično zbog neslaganja oko toga da li u dokument treba da budu ubačeni poverljivi materijali, uključujući snimke razgovora između Blera i tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg.

Antiratni aktivisti i rođaci nekih od poginulih britanskih vojnika nadaju se da će se u izveštaju zaključiti da je invazija bila ilegalna, što bi otvorilo put da se Bleru sudi za ratne zločine.

Kameron: Moramo da naučimo lekcije za budućnost

Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je, povodom izveštaja o ulozi Velike Britanije u iračkom ratu, da vlada te zemlje mora da izvuče lekcije iz toga šta je pošlo naopako u onome što je prethodilo odluci Britanije da uđe u rat u Iraku.

Kameron je rekao da oni koji su u parlamentu glasali za odlazak u rat u Iraku treba da preuzmu svoj deo odgovornosti za napravljene greške.

"Najvažnija stvar koju možemo da uradimo je da zaista naučimo lekcije za budućnost i lekcije koje izveštaj iznosi veoma jasno", rekao je Kameron odgovarajući na pitanja u parlamentu.

Ocenio je da ne postoji niz dogovora i planova, koji mogu da obezbede savršenstvo u bilo kom od ovih slučajeva, preneo je Rojters.

"Vojna intervencije je uvek teška, planiranje posledica intervencije, to je uvek teško, i ne mislim da u ovom Donjem domu treba da budemo naivni u bilo kom smislu da postoji savršen niz planova, koji može da reši ove probleme zauvek", rekao je Kameron.