UN: Klimatske promene i zagađen vazduh najveće pretnje zdravlju u Evropi

Izveštaj, objavljen na klimatskoj konferenciji koja se od 8. do 10. juna održava u gruzijskom gradu Batumiju, obuhvata preporuke vladama i drugim globalnim akterima, kao što su podsticanje proizvodnje obnovljivih izvora energije, smanjenje upotrebe đubriva i hemijskih zagađivača i poboljšanje zakonodavne regulative zaštite zemljišta.

U izveštaju se upozorava na kontinuirani gubitak biodiverziteta i degradaciju ekosistema u evroazijskom regionu i navodi da upotreba motornih vozila u nekim zemljama EU dovodi do višeg nivoa zagađenja od industrijskih postrojenja.

Zagađeni vazduh jedan je od glavnih uzroka prerane smrti, a njemu je izloženo 95 odsto gradskog stanovništva u zemljama EU, navodi se u izveštaju i dodaje da zdravlje ljudi ugrožavaju i nezdrav način života i odsustvo povezanosti ljudi i životne sredine.

Autori izveštaja takođe su upozorili na sve veću opasnost od klimatskih promena i njihove posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao što su poplave, ekstremno visoke temperature, smanjenje poljoprivredne proizvodnje i bolesti izazvane zagađenom vodom i hranom.

Smanjenje biodiverziteta i propadanje ekosistema zbog ubrzane urbanizacije naročito je izraženo u istočnoj i zapadnoj Evropi, dok je nešto manje u centralnim delovima kontinenta, Rusiji i centralnoazijskim zemljama.

Zemlje članice EU zbog prekomerne upotrebe hemijskih proizvoda svakog dana gube 275 hektara obradivog zemljišta, što se nepovoljno odražava na zdravlje stanovništva, navodi se u izveštaju.

Prema rečima Jana Dusika, direktora Regionalne kancelarije UNEP-a za Evropu, cilj izveštaja je ukazivanje na neophodnost međudržavne saradnje u razvoju inkluzivne ekološke politike, zasnovane na jedinstvenom pristupu rešavanja problema i postizanju održivog razvoja.

Izvršni sekretar UNECE-a Kristijan Fris rekao je da je jedan od ciljeva izveštaja pružanje svežih informacija o najvećim regionalnim klimatskim rizicima i izazovima i pomoć vladama u oblikovanju buduće politike u toj oblasti.

Učesnici konferencije zaključili su da je ambiciozna politika otklanjanja faktora klimatskih promena u EU dovela i do pozitivnih rezultata, te je emisija štetnih gasova od 1990. do 2013. godine smanjena za 21 odsto, ali da je za punu primenu Pariskog klimatskog sporazuma neophodno još ambicioznih ciljeva.

Vladama evropskih zemalja upućena je preporuka podsticanja razvoja proizvodnje obnovljivih izvora energije i podizanja energetske efikasnosti, kao i smanjenje upotrebe zagađujućih supstanci i unapređenje zakonodavne regulative u skladu sa međunarodnim klimatskim konvencijama i instrumentima usvojenim u okviru UNECE.