Beč, dogovor o primirju Jermenije i Azerbejdžana o spornom regionu

Lideri Jermenije i Azerbejdžana i predstavnici međunarodne zajednice saglasni su da konflikt u Nagorno-Karabahu ne može da se reši vojnim putem. Rusija je spremna da posreduje u pronalaženju kompromisa, a sprovođenje dogovora o primirju nadgledaće posmatrači OEBS-a.

Konflikt koji je bio zamrznut godinama, ponovo je dospeo u žižu interesovanja svetske javnosti prošlog meseca, kada su obnovljeni sukobi u Nagorno-Karabahu. Region koji zvanično pripada Azerbejdžanu, u rukama je većinskih etničkih Jermena od 1994. godine, kada je okončan rat, u kome je ubijeno više od 30.000 ljudi. 

Na dvodnevnoj konferenciji u Beču razgovara se i o rešenju sukoba u Siriji i Libiji.

Dogovorena je pomoć novoj libijskoj vladi nacionalnog jedinstva, sa sedištem u Tripoliju. Amerika i druge svetske sile spremne su da naoružaju libijske snage, da bi se izborile s pripadnicima takozvane Islamske države.

"Sjedinjene Države i međunarodna zajednica spremne su da obezbede humanitarnu, ekonomsku i bezbednosnu pomoć libijskoj vladi, na njen zahtev. Ne razgovaramo o slanju trupa ili nekoj sličnoj intervenciji, već razmatramo najbolji način kako da pomognemo Libiji da se izbori sa Islamskom državom", kaže Džon Keri, američki državni sekretar.

Dok iz Libije i drugih zemalja Magreba i dalje stižu izbeglice, Evropska unija odlučila je da od kraja maja, u Grčkoj počne predregistracija tražilaca azila, koji su u prihvatnim centrima. To je prvi korak do njihove međunarodne zaštite, što bi, prema evropskom planu o razmeštanju - moglo da rezultira prebacivanjem azilanata u drugu članicu Evropske unije.