Sanders, od trke za Belu kuću do političke revolucije

Iznenađujući trijumf u Indijani dao je prekopotrebnu dozu energije Sandersu, čije je učešće u trci za kandidata Demokratske stranke na predstojećim predsedničkim izborima u velikoj meri dovedeno u pitanje teškim porazima u Njujorku i Pensilvaniji.

I pored toga, Sanders je obećao svojim pristalicama da će ići do kraja, odnosno do julske konvencije u Filadelfiji.

Mapa preostalih država koje treba da glasaju povoljna je za njega, a američki senator se nada da uspeti da izvede čudo i "osvoji" Kaliforniju i Nju Džersi i pokaže na julskoj konvenciji da je progresivna, socijaldemokratska struja partije itekako vitalna.

Uprkos velikoj popularnosti, američki senator insistira da njegova ličnost ne predstavlja ništa drugo do zbir ideja i principa koje stavlja pred ljude u potrazi za političkom revolucijom protiv korumpiranog sistema.

"Nećemo da prihvatimo nameštenu ekonomiju gde obični Amerikanci rade više sati za niže nadnice, dok skoro sav prihod i bogatstvo idu najbogatijem jednom procentu ljudi. Potrebna nam je politička revolucija", rekao je, protekle sedmice, Sanders okupljenima na skupu u Zapadnoj Virdžiniji.

Trenutno za njega je najbitnije da se pokret za prava siromašnih i obeshrabrenih, kojem su njegovi principi poslužili kao katalizator, nastavi nevezano od ishoda borbe za kandidata Demokratske stranke. Jer, kako kaže, politička revolucija se ne gradi u jednom izbornom ciklusu.

"U politici često govorimo o kandidatu koji je istupio da bi predvodio pokret. Ali u ovom slučaju, mislim da smo svedoci da je tokom ovih izbora pokret stvoren zbog kandidata - Bernija Sandersa, koji se bori protiv ekonomske i svake druge nejednakosti čitav život", istakao je za Nacionalni javni radio (NPR) Nil Sroka, iz grupe "Demokratija za Ameriku".

U prilog tome, NPR je u arhivi pronašao traku iz 1976. godine u kojoj Sanders govori da najbogatijih jedan odsto zarađuje koliko najsiromašnijih 27 odsto. Danas je taj disparitet drastično veći.

Sanders je uspeo da mobiliše ogromni pokret pretežno mladih i progresivnih ljudi, koji primećuju da nešto, slikovito rečeno, "smrdi u Vašingtonu", da privatni novac šačice bogatih ljudi presudno utiče na zvaničnike u Kongresu i Senatu, koji više ne služe onima koji su ih na funkcije izabrali.

"Američki mediji i politički establišment sve vreme trajanja izbornog ciklusa perfidno provlače sliku Sandersove kandidature kao Don Kihotovskog putešestvija - herojski poetičan pokušaj borbe protiv status kvoa koji pruža malo nade za siromašne i osuđen je na propast", piše Gardijan.

Sudeći po načinu i njegovim učesnicima, Sandersov pokret je logičan nastavak i prirodna evolucija pokreta poput "Okupiraj", "Crni životi znače", "Bori se za 15 dolara" i "Demokratija sada", koji jasno pokazuju da ventil na ekspres loncu američkog elektorata više nije dovoljan da zadrži nakupljeni pritisak.

"Besplatno zdravstvo kao pravo. Iskorenjivanje korupcije u Vašingtonu. Regulisanje Volstrita. Podizanje minimalne plate. Manje intervencionizma širom sveta. To nisu radikalne ideje", Sandersova je poruka na skoro svakom obraćanju biračima. 

Svi ti pokreti pozicionirani su van Demokratske stranke, kao što je, uostalom, bio i Sanders do odluke da uđe u borbu za nominaciju stranke. Ipak, dugogodišnji senator uspeo je kroz entuzijastični aktivizam sledbenika da nametne brojne teme, koje je establišment Demokratske stranke ignorisao - uticaj milijardera na Kapitol hilu, pohlepu Volstrita, podizanje prosečne cene radnog sata na 15 dolara, univerzalnu zdravstvenu zaštitu, besplatno visoko obrazovanje.

Sanders je, kako piše progresivni sajt Salon, iskoristio isti taj entuzijazam, aktivizam i disruptivni duh da povrati vrednosti Nju dila i zaustavi konstantno podilaženje demokratskih političara republikanskoj agendi, koje je počelo još od predsednikovanja Bila Klintona i smanjivanja poreza bogatima i pogubnih trgovačkih dogovora zbog kojih je SAD izgubio milione radnih mesta.

Ono što posebno treba napomenuti jeste da je senator iz Vermonta uspeo da za politički proces zainteresuje milione mladih glasača, koji su tradicionalno politički veoma letargični.

Kao ponosni učesnik marša na Vašington Martina Lutera Kinga, svoju kampanju stavlja u kontekst američkih marševa i pokreta u borbi za socijalnu pravdu, rasnu i rodnu jednakost, prava radnika i LGBT manjine. Svi ti pokreti počivali su na želji i volji običnih ljudi da preduzmu nešto što će naterati političke elite da ih poslušaju.

Od početka kampanje Sanders svoj eventualni predsednički mandat je video kao medijum za mobilisanje ljudi i kanalisanje njihove energije na menjanje postojećeg ustrojstva sistema.

"Morate da mobilišete ljude i organizujete ih. Morate da ih uputite na pravu adresu - Kongres. Možete da izaberete najboljeg čoveka na svetu da bude predsednik, ali će tu osobu postojeći sistem progutati sem ako nema ogromnu podršku ljudi spremnih na akciju", rekao je Sanders za Gardijan kada su ga upitali kako bi uspeo da izvede ono što zagovara uz opstrukciju republikanaca u oba doma Kongresa.

Tako su se na kraju krajeva i sve velike promene američkog socijalnog i političkog života dešavale. Potrebni su bili ljudi spremni da kažu da crnci mogu da sede sa njima u autobusima ili idu sa njima u toalete ili da žene nisu građani drugog reda. Bez ljudi spremnih da političarima stave do znanja da promene moraju da se dese, promene neće ni doći.

"Svaki deseti student očekuje da će biti deo nekog protesta ili demonstracija, a tri četvrtine brucoša veruje da je veoma važno pomoći drugima. To je zapravo najviši procenat brucoša sa takvim stavom još od sredine šezdesetih godina. I odatle Berni crpi snagu", rekao je za NPR Tom Sander, stručnjak za civilno društvo na Kenedi školi u okviru Univerziteta Harvard.

Brojnost podrške Sandersovoj trci za kandidaturu (samo na jednom skupu u Njujorku bilo je 28.000 ljudi), koju je kao nepoznati senator započeo pre godinu dana, dokaz je istinskog entuzijazma za ideje koje propagira.

Ono što je zasigurno promenio jeste da će sledeći kandidat Demokratske stranke najverovatnije biti neko bliži idejama koje zagovara Berni Sanders, a ne Hilari Klinton.

Za Sandersa je bitnije ono što će posle njega ostati. Prema rečima starih Grka: "Društvo napreduje kada stari ljudi sade drveće u čijem hladu znaju da nikada neće sedeti".