Strah u Japanu od novih potresa, prete odroni i poplave

Serija snažnih zemljotresa, od kojih dva smrtonosna, pogodila je južno japansko ostrvo Kjušu ove nedelje. Četrdeset jedna osoba je poginula, 11 se vodi kao nestalo, a preko 1.500 je povređeno, dok se oko 190.000 ljudi nalazi se u prihvatnim centrima.

Prvi fatalni zemljotres snage oko 6 i po stepeni, koji je u jednom trenutku dostigao i 7 stepeni Rihtera, zahvatio je prefekturu Kumamoto uveče 14. aprila po japanskom vremenu, odnevši devet života.

Rano ujutru 16. aprila novi, još jači zemljotres, pogodio je tu i susedne prefekture Oita i Fukuoka, usmrtivši preko 30 ljudi. Drugi udar dostigao je 7,3 stepena Rihterove skale, odnosno, bio isto toliko jak kao i zemljotres koji je 1995. godine u gradu Kobe usmrtio preko 5.000 ljudi.

Oba zemljotresa na Kjušuu desila su se duž raseda koji presecaju to ostrvo, koje, uprkos njihovom postojanju, u poslednjih 100 godina nije pretrpelo tako jake potrese. 

Karakter ove seizmičke nesreće iznenadio je japansku javnost, inače naviklu na prirodne nesreće, jer ona nije pratila uobičajeni obrazac po kojem se najpre desi najjači udar, a onda uslede nešto slabiji zemljotresi koji predstavljaju smirivanje tla.

U ovom slučaju najsnažniji udar došao je oko 30 sati nakon prvog koji je odneo živote. To je dodatno rastreslo zemljište i oštetilo građevine zbog čega su desetine hiljada ljudi prisiljeni da ostanu van svojih domova u prihvatnim centrima poput škola, opština i domova zdravlja, ali i na otvorenom.

Srećna okolnost je da, zbog toga što je prvi smrtonosni udar prisilio stanovnike na evakuaciju, puno njih nisu bili u svojim oslabljenim kućama kada se desio drugi, snažniji zemljotres.

Seizmolozi se, međutim, slažu u oceni da je teško predvideti šta bi dalje moglo da se desi, te upozoravaju stanovništvo celog ostrva Kjušu da se ne opušta, već da bude spremno i na nove udare velike snage.

Strah od sekundarnih nesreća

To brdovito ostrvo sa oko 13 miliona stanovnika nakon dva velika udara, zahvatile su i snažne kiše, pa velika opasnost preti i od sekundarnih nesreća, kao što su urušavanje zemljišta i popuštanje rečnih bedema i nasipa.

U svetlu iskustva iz Fukušime, lokalno stanovništvo brine i latentna opasnost od obližnjih nuklearnih centrala. U prefekturi Kagošima, na oko 200 kilometara od epicentra zemljotresa, nalazi se nuklearna centrala Sendai, jedino trenutno operativno postrojenje te vrste u Japanu. 

Nakon nuklearne nesreće u Fukušimi 2011. u Japanu se povela velika i sveobuhvatna javna debata o uticaju prirodnih nepogoda na nuklearna postrojenja i o eventualnom odricanju od upotrebe nuklearne energije, u kojoj su učestvovali seizmolozi, fizičari, inženjeri, novinari, aktivisti i političari. 

Blizu 50 funkcionalnih reaktora širom zemlje postepeno su zaustavljeni, ali je nakon radova na unapređenju opreme i organizacije u nuklearnim centralama i više testova bezbednosti tih postrojenja, vlada krenula u postepeno uključivanje reaktora kako bi ublažila ogromne troškove za uvoz uglja i prirodnog gasa iz inostranstva.

Kao deo zemlje koji se u znatnoj meri oslanja na struju dobijenu iz nuklearnih centrala i prostor koji poslednjih decenija nije bio pogođen jačim zemljotresima, ostrvo Kjušu je izabrano kao prioritetno područje za ponovno puštanje u rad nuklearnih reaktora, pa su se centrale "Sendai" u prefekturi Kagošima i "Genkai" u prefekturi Saga na tom ostrvu našle među prva tri nuklearna postrojenja u kojima su ponovo uključeni reaktori. 

I dok su reaktori u centrali "Genkai" privremeno zaustavljeni zbog tehničkih problema, dva reaktora u postrojenju u Sendaju nastavljaju s radom. Po izveštaju predstavnika "Elektroprivrede Kjušu" reaktori obe centrale, uprkos preko 300 većih i manjih seizmičkih udara u poslednja tri dana, rade normalno.

Ipak, blizina epicentra zemljotresa centrali "Sendai" i činjenica da se u njenoj blizini nalazi seizmički aktivan sloj zemljišta nesumnjivo će ponovo raspaliti debate u medijima i naučnoj zajednici o razmerama opasnosti koja preti od nuklearne energije u Japanu, koji celom svojom dužinom leži na vrlo trusnom području i sadrži oko 2.000 poznatih raseda. 

Ovo naročito stoga što je sud u Kagošimi upravo pre desetak dana odbacio zahtev lokalnog stanovništva za privremeno zaustavljanje reaktora zbog moguće opasnosti od zemljotresa u toj centrali, kao i zbog toga što je u njoj u toku izgradnja trećeg reaktora.