UNCHR: Izbeglica nije isto što i migrant

U pisanoj izjavi za Tanjug, on upozorava da politika ima svoje načine da se umeša u ovakve debate, pri čemu mešanje izbeglica i migranata može imati ozbiljne posledice po život i bezbednost izbeglica.

Izbeglice su, navodi, često u tako opasnom i nepodnošljivom položaju da prelaze međunarodne granice u potrazi za bezbednošću u susednim zemljama.

U međunarodnim okvirima, te osobe time bivaju priznate kao "izbeglice" sa pristupom pomoći koju im pružaju države, UNHCR i druge organizacije, a priznate su kao takve upravo zato što je za njih previše opasno da se vrate svojim kućama i zato što im je potrebno utočište na nekom drugom mestu.

Izbeglice ne mogu i nemaju gde da se vrate

Konvencija o izbeglicama iz 1951. godine definiše pojam izbeglice i navodi osnovna prava koja države moraju omogućiti izbeglicama, pri čemu je jedan od najosnovnijih principa definisanih u međunarodnom pravu zabrana proterivanja ili vraćanja izbeglica u situacije u kojima bi njihov život ili sloboda bili dovedeni u opasnost.

Zaštita izbeglica, navodi Edvards, ima mnogo aspekata, među kojima je zaštita od vraćanja u opasnost od koje su pobegli, pristup pravičnim i efikasnim azilnim procedurama, te mere da se osigura poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava da bi im se omogućilo da žive u dostojanstvu i bezbednosti dok im se istovremeno pomaže da nađu trajnije rešenje.

"Države imaju prvenstvenu odgovornost da pruže ovu zaštitu. UNHCR blisko sarađuje sa vladama, savetuje ih i pomaže im - u meri u kojoj je to potrebno - da ispune svoje obaveze", ističe Edvards.

Migranti se dobrovoljno odlučuju na seobu

S druge strane, kako objašnjava, za razliku od izbeglica koje ne mogu bezbedno da se vrate kućama, migranti se ne suočavaju sa takvim preprekama za povratak, te ukoliko odluče da se vrate kući, oni će nastaviti da dobijaju zaštitu svoje države.

"Migranti odlučuju da napuste svoju zemlju ne zato što su izloženi nekoj direktnoj pretnji progonom ili smrću, već u najvećem broju slučajeva zato da bi poboljšali svoj život tako što će naći zaposlenje, ili u nekim slučajevima zbog obrazovanja, spajanja sa porodicom ili drugih razloga", objašnjava zvaničnik UNHCR.

Ova razlika je važna za pojedinačne vlade, ističe Edvards i ukazuje da zemlje postupaju sa migrantima u skladu sa sopstvenim imigracionim zakonima i procesima, dok sa izbeglicama postupaju u skladu sa normama zaštite izbeglica i utočišta koje su definisane u nacionalnom zakonodavstvu i u međunarodnom pravu.

"Države imaju određene odgovornosti prema svakome ko traži azil na njihovoj teritoriji ili na njihovim granicama", naglašava on.

Zamagljivanje ova dva termina odvlači pažnju od specifičnih pravnih zaštita koje su izbeglicama potrebne i može smanjiti podršku javnosti za izbeglice i institut azila u vreme kada je takva zaštita potrebna većem broju izbeglica nego ikada ranije, zaključuje Edvards.