Poginuo Gadafijev sin

Najmlađi sin Moamera Gadafija i troje njegovih unuka ubijeni su u napadu NATO avijacije na Tripoli, rekao je portparol libijske vlade Musa Ibrahim. Gadafi je bio u zgradi u trenutku napada ali je preživeo.

"Ovo je bio direktan pokušaj ubistva lidera ove države", rekao je portparol libijske vlade Ibrahim Musa.

"Ovo je zakon džungle. Mislim da je sada svima jasno da ono što se događa u Libiji nema nikakve veze sa zaštitom civila", rekao je Ibrahim.

Libijski zvaničnici su, nedugo posle napada, saopštili da je Gadafijev sin bio student u Nemačkoj i da je imao 29 godina. Osim Sejfa al Araba u napadu je ubijeno troje Gadafijeve unučadi.

Ovaj napad, piše britanski Independent, predstavlja značajno odstupanje od rezolucije 1973 Saveta bezbednosti UN, kojom su vazdušne snage ovlaštene da krenu u akciju radi "zaštite civila i naseljenih mesta".

Ovaj list je, odmah posle napada, pokušao da otkrije ko je izdao naređenje za ovaj napad, ali predstavnici Forin ofisa i ministarstva odbrane nisu želeli da komentarišu ovaj događaj, koji bi se lako mogao okarakterisati kao pokušaj ubistva libijskog lidera.

Sejf al Arab je drugo Gadafijevo dete koje je poginulo u bombardovanju zapadnih aviona. Njegova ćerka Hana, poginula je u aprilu 1986. godine, kada su američki avioni bombardovali Tripoli u znak odmazde za bombaški napad libijskih agenata na jednu diskoteku u Berlinu, kada je troje ljudi ubijeno a više od 200 ranjeno.

Libijski zvaničnici poveli su novinare do kuće koja je bila pogođena sa najmanje tri projektila. Kuća, koja se nalazila u luksuznom kvartu Tripolija, pogođena je na nekoliko mesta i u potpunosti uništena.

Međutim, reporter Al Džazire u Bengaziju navodi da pobunjeničke vođe smatraju da su vesti o smrti Sejf al Araba izmišljene.

Portparol opozicionog Nacionalnog saveta Abdul Hafez Goga ističe da je vrlo moguće da je cela priča izmišljena sa ciljem da izazove saosećanje naroda kako bi Gadafi pokupio simpatije masa.

"Davne 1986. godine Gadafi je tvrdio da je američki predsednik Ronald Regan pokrenuo vazdušni napad na njegovo sedište u Tripoliju, u kojem je poginula njegova ćerka. Od tada mnogi novinari su tražili dokaze o tom napadu. Saznanja do kojih su došli jesu da dete poginulo u napadu nije bila njegova ćerka, već da je Gadafi posmrtno usvojio", kaže Goga.

Odmah posle vesti o pogibiji Sejfa al Araba u Bengaziju se čulo šenlučenje.

Gadafi preti Italiji 

Nekoliko časova pošto su libijski pobunjenici i NATO odbacili još jedan poziv Moamera Gadafija za prekid vatre, italijanski vojni planeri sastali su se kako bi razmotrili ozbiljnost pretnje libijskog lidera da će rat preneti na teritoriju te države.

"Ima Libijaca koji su spremni da rat prenesu na italijansku teritoriju... Oni su u pravu", rekao je Gadafi, pokrećući raspravu da li je njegova pretnja čisto retorička, ili iza nje stoji ozbiljniji plan raketnih ili bombaških napada.

"Ne mogu da zaustavim odluku Libijaca koji žele da svoje živote i zemlju brane na neprijateljskoj teritoriji", rekao je Gadafi, koji na raspolaganju još uvek ima nekoliko desetina projektila "skud B" dometa oko 300 kilometara. Udaljenost između Raguse na Siciliji i Tripolija je oko 470 kilometara.

Libija je, u sklopu komplikovanog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Zapadom, 2004. godine rashodovala sve projektila tipa "skud C", uvezene iz Severne Koreje, a delovi ovih raketa otpremljeni su u SAD. Ovi projektili su, teoretski, mogli dobaciti do Italije.

Mnogo veći problem od zastarelih "skadova" čije su položaje avioni NATO besomučno bombardovali poslednjih nedelja leži u činjenici da je Gadafi, tokom vladavine, u više navrata označavan kao jedan od značajnih sponzora terorizma, pa se zapadni saveznici boje mogućeg talasa bombaških napada, mada o njima, u ovom trenutku, nema nikakvih podataka.

Osim Italijana, na oprezu su i šefovi obaveštajnih službi Malija, Mauritanije, Nigera i Alžira, ali ne zbog Gadafijevih pretnji, već zbog opasnosti koju predstavlja moguće jačanje lokalnog ogranka Al Kaide.

"Već smo u ratu sa Italijom, jer su Italijani ubili našu decu 2011. godine, kao što su to uradili 1911. godine i zbog toga ja ne mogu Libijcima da zabranim da izvode vojne akcije na neprijateljskoj teritoriji", rekao je Gadafi.

Libija je od 1911. do 1941. godine bila italijanska kolonija, a premijer Silvio Berluskoni i Gadafi su pre tri godine potpisali sporazum prema kojem je Italija dužna da Libiji isplati kompenzaciju od pet milijardi evra za taj period.

Svega nešto više od 24 časa ranije, Gadafi je zapretio da će zaustaviti sve brodove koji plove prema Misurati, posle čega su brodovi NATO otkrili i uništili dve protivbrodske mine, ali postoji ozbiljna opasnost da je se u moru oko te luke nalazi još mina.

Uprkos žestokim borbama, situacija ma frontovima ostala je nepromenjena, iako su Gadafijeve snage i pobunjenici, naizmenično, izvodili ofanzivne akcije - vladine snage tenkovima, dok su ustanici napali aerodrom.

Borbe se vode i na nekoliko mesta duž granice između Libije i Tunisa, kuda je prethodnih sedmica vodio put snabdevanja pobunjeničkih snaga, ali su Gadafijeve jedinice, od tada, u bitku uvele tenkove.