Poginuo predsednik Poljske

U padu aviona poljske Vlade, poginuo je predsednik Leh Kačinjski, njegova supruga i svi ostali putnici i članovi posade.

Poginulo je 96 ljudi, među kojima 88 članova zvanične poljske delegacije, koja je išla na komemoraciju povodom 70 godina od masakra u Katinskoj šumi, kada su sovjetske snage ubile više hiljada Poljaka.

Uzrok nesreće još nije poznat, a kao mogući razlozi pada aviona navode se loši vremenski uslovi, ljudski faktor i kvar na avionu.

Nesreća se dogodila nešto pre 11 časova po ruskom vremenu, kada se poljski predsednički avion srušio na samo dva kilometra od aerodroma kod Smolenska, okovanog gustom maglom.

U avionu je bilo troje potpredsednika poljskog parlamenta, 11 poslanika, dva senatora, vrh poljske armije počev od načelnika Generalštaba, guverner centralne banke, poljski ombudsman, šef Biroa za nacionalnu bezbednost, predsednik Instituta pamćenja naroda, četvorica najbližih saradnika Kačinjskog u predsedničkoj kancelariji, poljski biskupi i predstavnici boračkih i organizacija porodica katinjskih žrtava.

Jedan od očevidaca, Marif Ipatov, rekao je da je ugledao avion kako u niskom letu kida grane drveća.

"Potom se čula jaka buka, kao da je eksplodirala bomba", rekao je Ipatov. Pronađene su obe crne kutije poljskog aviona Tupoljev 154 i nakon pažljive analize, znaće se tačni uzroci nesreće.

Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu rekao je da "putanja leta poljskog aviona potvrđuje da je postojalo odstupanje od predviđenog i po visini i po širini i to najmanje 150 metara".

Lokalni zvaničnici tvrde da je posada aviona na vreme bila upozorena na katastrofalne vremenske uslove u Smolensku.

Portparol guvernera Smolenske oblasti Andrej Jevsenkov rekao je da se avion srušio zbog loše vidljivosti, pokušavajući da sleti po gustoj magli.

"Kontrolor leta predlagao je posadi poljskog aviona da slete u Minsk ili Moskvu, ali su se oni ipak odlučili za Smolensk", rekao je Jevsenskov.

Jaroslav Kačinjski odustao od puta

Iako su provobitno mediji izvestili da je među putnicima bio i brat blizanac poljskog predsednika, Jaroslav Kačinjski, on je u poslednjem trenutku odustao od plana da prati brata u Rusiju.

Jaroslav je, kako prenose agencije, odlučio da ostane u Varšavi kako bi bio sa majkom koja je već nekoliko nedelja teško bolesna. Mesto u avionu prepustio je poslaniku svoje partije.

Iz izgorelog aviona koji se raspao kada se srušio nadomak piste vojnog aerodroma u Smolensku spasilačke ekipe izvukle su tela svih žrtava, koja će biti prebačena u Moskvu na identifikaciju.

Internet portali u Poljskoj od jutros su u crno-sivim bojama u znak žalosti, a jedan od tekstova glasi "Poginula elita naše zemlje".

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je imenovao komisiju, sa premijerom Vladimirom Putinom na čelu, čiji je zadatak da istraži sve okolnosti udesa, a istragu o nesreći nadgledaće glavni tužilac Rusije Jurij Čajka.

Premijer Putin je rekao da je zatražio da istraga što pre utvrdi uzrok nesreće.

"U okviru vladine komisije, koja je osnovana dekretom Vlade, treba sve učiniti da se što pre utvrde uzroci nesreće", rekao je Putin.

Iako star 20 godina, poljski predsednički avion Tu-154 je kompletno remontovan krajem prošle godine u Rusiji i bio je u savršenom stanju, izjavio je Aleksej Gusav, generalni direktor fabrike "Avijakor" u Samari. Remontovana su tri motora, elektronska oprema i oprema za navigaciju.

Poljske vlasti su razmatrale mogućnost zamene starih aviona kojima se prevoze državni funkcioneri, ali se od te zamisli odustalo zbog nedostatka novčanih sredstava.

Sedmodnevna žalost

Predsednik poljskog Sejma Bronislav Komorovski proglasio je sedam dana žalosti. Zastave ispred predsedničke palate u Varšavi spuštene su na pola koplja.

Poljaci su izašli na ulice da polože cveće i zapale sveće i budu zajedno u žalosti i molitvama za žrtve nesreće, u neverici što im, kako mnogi ponavljaju, "kobna Katinska šuma po drugi put otima elitu naroda".

Premijer Poljske Donald Tusk je nesreću u kojoj su poginuli predsednik i drugi visoki funkcioneri nazvao "najtragičnijim je događajem u posleratnoj istoriji Poljske".

"Bez obzira na političke razlike izgubili smo intelektualnu elitu naroda", rekao je bivši poljski predsednik Leh Valensa koji je bio žestoki oponent Kačinjskom.

Poljski premijer Donald Tusk sazvao je vanrednu sednicu kabineta. Prema poljskom zakonu, u slučaju smrti predsednika na čelo države stupa predsednik donjeg doma parlamenta, a to je sada Bronislav Komorovski.

Predsednik Sejma ima 14 dana da objavi datum prevremenih predsedničkih izbora koji moraju da se održe u roku od 60 dana od objavljivanja odluke o raspisivanju. Redovni izbori za šefa države bili su planirani za jesen, a Leh Kačinjski je samo dan uoči pogibije najavio da će se ponovo kandidovati.

Biografija Kačinjskog

Tragično nastradali predsednik Poljske bio je šef države proteklih pet godina. Prošle godine na evropskoj političkoj sceni često je kritikovan zbog oklevanja da potpiše Lisabonski sporazum.

Bio je među poslednjim liderima članica Unije koji su stavili potpis na njen novi ustav. Srpskoj javnosti poznat je kao jedan od doslednih protivnika samoproglašene nezavisnosti Kosova.

Leh Kačinjski, koga smatraju jednom od ključnih ličnosti moderne političke istorije Poljske, rođen je 1949. godine, u Varšavi. Godine 1980. pridružuje se sindikatu Solidarnost, koji je predvodio Leh Valensa, sa kojim je okončao saradnju 12 godina kasnije.

U vladi premijera Jiržija Buseka bio je ministar pravde, ali je široj evropskoj i svetskoj političkoj javnosti postao poznat kada je 2001. godine sa bratom blizancem Jaroslavom, osnovao desničarsku stranku Pravo i pravda.

Godinu dana kasnije izabran je za gradonačelnika Varšave, a kruna karijere je izbor za predsednika, posle pobede njegove partije na parlamentarnim izborima.

To što je brata postavio na mesto premijera, mnogi su kritikovali kao nepotizam. Uprkos popularnosti u zemlji, braća Kačinski su u Evropskoj uniji važila za izolacioniste tvrdih stavova, spremne da se suprotstave inicijativama Brisela.

Poginuo je samo dan pošto je najavio da će se na jesen ponovo kandidovati za predsednika.

Njegova smrt poklapa se sa godišnjicom masakra u Katinskoj šumi, gde je 1940. po naređenju Staljina, sovjetska tajna policija streljala 22.000 poljskih vojnika, oficira, intelektualaca.