Obama novi predsednik SAD

"Ako ima neko ko još sumnja da je Amerika mesto na kojem je sve moguće...To je odgovor starih i mladih, demokrata i republikanaca... Nismo nikada bili zbir pojedinaca ni zbir crvenih i plavih država, već Sjedinjene Američke Države", rekao je Obama pred dvesta hiljada pristalica, okupljenih u čikaškom Grent parku.

"Odavno smo ono čekali... Promena je stigla u Ameriku", rekao je Obama, koji je pobedom na predsedničkim izborima u paramparčad razbio jednu od poslednjih dogmi u više od 200 godina dugoj istoriji američke demokratije.

Obama se, takođe, zahvalio Mekejnu na galantnim čestitkama, ali i žrtvama koje je podneo za Ameriku.

Čestitke Buša i Mekejna

"Došli smo do kraja dugog putovanja, čestitao sam Obami što je izabran za predsednika zemlje koju obojica volimo... On je uspeo da ulije nadu u one Amerikance koji, možda, nisu verovali da je važno ko je predsednik", rekao je Mekejn, pozvavši svoje pristalice da podrže novog predsednika SAD.

"Uvek sam verovao da Amerika nudi jednake mogućnosti svima", rekao je Mekejn.

Pobedu Baraku Obami čestitao je i predsednik SAD Džordž Buš.

Više od dvesta hiljada pristalica Baraka Obame okupilo se oko Grent parka u Čikagu, kako bi proslavile istorijsku izbornu pobedu, kojom će na čelno mesto Amerike doći 44. predsednik SAD, ali prvi Afroamerikanac.

Posle najskuplje i najduže kampanje u istoriji američke demokratije, kandidat demokrata, tamnoputi Barak Obama, prosto je pregazi rivala iz redova republikanaca Džona Mekejna.

Glasanje je počelo u dva gradića u državi Nju Hempšir, Harts Lokejšnu i Diksvil Noču, gde je Obama već porušio tradiciju i pobedio na oba, doduše mala, biračka mesta i prekinuo 40 godina dugu dominaciju republikanaca.

Uprkos početnim problemima, na oko 200.000 birališta zabeležena rekordna izlaznost, odnosno oko 130 miliona glasača.

Obama je glasao u osnovnoj školi u Čikagu, dok je njegov kandidat za potpredsednika Džo Bajden isto učinio desetak minuta kasnije u gradiću Vilmington u saveznoj državi Delaver.

Džon Mekejn glasao je na biračkom mestu u metodističkoj crkvi u Feniksu u državi Arizona. Nešto ranije glasala je i kandidatkinja republikanca za potpredsednika  Sara Pejlin, u gradu Vasila, u državi Aljaska, čiji je guverner od 2006. godine.

Buš u ilegali

Američki predsednik Džordž Buš nije se pojavljivao u javnosti do okončanja izbora, u poslednjem pokušaju da se kandidat republikanaca Džon Mekejn u što je većoj meri izmakne od katastrofalnog nasleđa osmogodišnje vladavine mlađeg Buša.

Bušov portparol Skot Stencl je rekao da su predsednikovi savetnici već danima insistirali da prvi čovek, ali i niko od zvaničnika Bele kuće ne pojavljuje u javnosti na dan izbora.

Takav razvoj situacije, suštinski, predstavljao je logičan nastavak Mekejnove kampanje, koja je uložila ogromane napore ne bi li se na neki način udaljila od čitave serije nepopularnih poteza Džordža Buša, uključujući skandale sa otmicama osoba osumnjičenih za saradnju sa teroristima, zatvor Gvantanamo na Kubi, ratove u Iraku i Avganistanu i, povremeno, zveckanje oružjem u odnosima sa Teheranom.

Opet problemi na biralištima

Najozbiljniji problem predstavljale su glasačke mašine, jer se veliki broj tih aparata pokvario odmah po otvaranju birališta, a značajan broj uopšte nije ni pokrenut. U gradu Ričmond u državi Virdžinija, izborne komisije prešle na tradicionalan način glasanja pošto se, odmah po otvaranju birališta, pokvarilo pet od sedam aparata.

Slični problemi zabeleženi su i u Njujorku, Nju Džersiju, a na hitnu liniju, koju je televizijska mreža Si-En-En uspostavila posebno za ovu priliku, u prvih nekoliko časova glasanja prijavljeno je oko 11.000 problema na biralištima. Ukupan broj različitih nepravilnosti, kako navode grupe koje prate tok izbora, procenjuje se na čak 27.000.

Ponovo, najviše poziva bilo je sa Floride, gde je još 2000. godine bilo ozbiljnih problema sa brojanjem glasova, uzastopnih žalbi, što je sve otvorilo vrata kontroverznoj pobedi Džordža Buša nad rivalom iz redova demokrata Alom Gorom.

Finansijska kriza, ratovi, energenti

Ključni elementi kojim su se američki birači rukovodili prilikom glasanja bili su finansijska kriza koja je proteklih meseci uzbiljno uzdrmala samopouzdanje Amerikanaca, ali i čitav niz bezbednosnih i spoljnopolitičkih problema.

Suštinske probleme američke spoljne politike, koju je Bušova administracija prilično trapavo vodila u poslednjih osam godina, predstavljaju ratovi u Iraku i Avganistanu, iranska nuklearna kriza, ozbiljno uzdrman Pakistan, koji je i najozbiljniji saveznik SAD u ratu protiv terorizma, nastavak palestinske krize, uvek osetljivi Liban, neprijateljski raspoložena Sirija, ali i rastući uticaj antiameričkih snaga u Južnoj Americi.

Istovremeno, novi predsednik SAD suočiće se sa već dugogodišnjim problemom zavisnosti Amerike od stranih izvora energenata i, na koncu, milionima nelegalnih useljenika, koji sveke godine upadaju na teritoriju SAD u potrazi za "američkim snom". Najznačajniju "uzgrednu" temu predstavljali su brakovi između osoba istog pola.

Indirektni izborni sistem

Američki predsednik se bira prema indirektnom izbornom sistemu, odnosno, pobednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača, već broj glasova elektora u takozvanom elektorskom, odnosno izbornom koledžu.

Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji je osvojio najmanje 270 elektorskih glasova. Elektorski glasovi dobijaju se na osnovu pobede u svakoj od saveznih država. Osim u državama Nebraska i Mejn, sve elektorske glasove u ostalim državama dobija kandidat koji osvoji veći broj glasova.

Osvajanje većeg ukupnog broja glasova, međutim, ne znači i obavezno i pobedu na izborima. Na izborima 2000. godine, kandidat demokrata Al Gor osvojio je 48,38 odsto glasova, ali je Buš sa poverenjem 47,87 odsto, ipak postao 43. predsednik SAD, jer je dobio 271 elektorski glas, naspram 266 Ala Gora.