Škotska broji glasove

01.45 - "Skajnjuz" javlja da je pokrenuta istraga o najmanje deset neregularnosti na biralištima u Glazgovu. Policija je odnela listiće. Sumnja se da su neke osobve glasale dvaput. 

01.00 - Rezultati izlazne ankete sajta "JuGov" pokazuju da su unionisti u prednosti. Na reprezentativnom uzorku, protivnici škotske nezavisnosti dobili su podršku 54 odsto glasača. 

23.05 - Već u 10 jutros glasala je petina birača. Na osnovu toga zaključujemo da je izlaznost ogromna, javlja reporter RTS-a iz Edingurga. Prvi preliminarni rezultati noćas oko tri sata.

23.00 - Zatvorena birališta u Škotskoj.

13.45 - Ankete sa glasačkih mesta pokazuju da je protiv nezavisnosti 53 odsto, a za nezavisnost 47 odsto glasača. Očekuje se odziv od čak 95 odsto.  

8.05 - Glasanje na 2.600 glasačkih mesta počelo je u sedam časova po lokalnom vremenu i trajaće sve do 22 sata.

U Škotskoj je danas 4,3 miliona ljudi zaokruživalo "da" ili "ne" na listiću na kojem je postavljeno pitanje: "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?".

U međuvremenu, iz razloga vezanih za sopstvene interese, ali i geopolitiku, velike sile od Pekinga preko Vašingtona i Moskve do Nju Delhija tiho se mole da Velika Britanija ostane jedinstvena i ne stvori "zarazni" presedan državnog rasparčavanja u nestabilna vremena, javio je Rojters.

Poslednje ankete pokazale su da su oni koji su za nezavisnost i oni koji kažu "ne" otcepljenju vrlo blizu jedni drugima, sa minimalnim vođstvom onih koji su za ostanak u uniji, kojih ima 51 odsto u odnosu na 49 odsto pobornika nezavisnosti, s tim da je podrška otcepljenju juče porasla za jedan procenat, a podrška ostanku opala za isto toliko.

Istovremeno, procenjuje se da je, od više od četiri miliona registrovanih glasača, neodlučno njih oko 500.000.

Atmosfera uoči referenduma u Škotskoj bila je uzavrela i u samoj Britaniji, a u središtu javne debate našlo se i pitanje pravednosti dogovora Edinburga i Londona po kojem Škotima u dijaspori nije dozvoljeno da glasaju, čime je za to pravo uskraćeno milion Škota.

Eventualna nezavisnost Škotske, osim brojnih političkih, postavila bi i značajna ekonomska pitanja, jer su Britanci ranije upozorili Škote da, u slučaju otcepljenja, neće moći da zadrže funtu kao nacionalnu valutu.

Međunarodni monetarni fond zaključio je da odluka Škotske da izađe iz sastava Velike Britanije može izazvati kratkoročne negativne reakcije na tržištima zbog neizvesnosti oko buduće ekonomske politike Škotske.

Pored nacional-romantičarskih motiva za otcepljenje od Britanije, postoje i drugi. Eksploatacija nafte u Severnom moru, koja je Norvešku učinila zemljom blagostanja, mogla bi imati slične posledice i u slučaju Škotske.

Ostatak Britanije se suočava i sa pitanjem kakve će posledice imati eventualna pobeda nacionalista, pošto bi većinsko "da" za otcepljenje možda ojačalo pozive da Kameron podnese ostavku.

Pobeda nacionalista će ujedno biti i "startni pucanj" za početak teških i kompleksnih razgovora britanske i škotske vlade o razdvajanju dve međusobno povezane ekonomije i političkih sistema koji su delili tri veka dugu zajednicu, analizira agencija AFP.

Sa druge strane, zvaničnici EU i NATO-a uporno ćute o škotskom referendumu, ali Briselom provejava strah od posledica uspeha separatista.

Među partnerima Londona u EU, Nemačka je otvoreno izrazila želju da Britanija ostane celovita, dok se druge zemlje, pre svega Španija, Belgija i Italija, nadaju da škotsko glasanje neće stvoriti ili pogoršati probleme za njihovu nacionalnu koheziju.

Škotski referendum mogao bi da stvori prvu novu državu u granicama EU, ali i da ulije snagu čitavom nizu pokreta za otcepljenje u zapadnoj Evropi, navodi Dojče vele ističući da škotski entuzijazam najviše nadahnjuje Katalonce, kojima značajna kulturna i politička autonomija i sopstveni parlament nisu dovoljni, jer žele sopstvenu državu, pre svega iz ekonomskih razloga.

Održavanje škotskog referenduma dogovoreno je Edinburškim sporazumom koji su potpisali 15. oktobra 2012. godine Aleks Salmond, prvi ministar Škotske i Dejvid Kameron, premijer Velike Britanije.

Odvajanjem Škotske, Britanija bi ostala bez trećine svoje teritorije, a stanovništvo bi postalo manje za oko osam odsto.

Nezavisna Škotska bila bi prva nezavisna zemlja u Evropi od "krvavog raspada Jugoslavije i najmlađa zemlja u svetu posle otcepljenja Južnog Sudana od Sudana 2011. godine".

Škotska nacionalna partija je već odredila datum za proglašenje nezavisnosti – 24. mart 2016, na 309. godišnjicu usvajanja Akta unije Engleske i Škotske.