Krim se poziva na Kosovo

Deklaracija o nezavisnosti Krima, koju su usvojili parlamentarci te autonomne republike, poziva se i na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu od 22. jula 2010. godine.

U Deklaraciji se kaže da su parlament Krima i gradski savet Sevastopolja doneli tu odluku "polazeći od odredbi Povelje UN i čitavog niza međunarodnih dokumenata koji garantuju pravo naroda na samoopredeljenje, a takođe uzimajući u obzir da je Međunarodni sud UN 22. jula 2010. u vezi sa Kosovom potvrdio činjenicu da jednostrano proglašenje nezavisnosti dela države ne krši bilo koje norme međunarodnog prava", prenela je RIA Novosti.

Referendum o statusu Krima biće održan 16. marta.

Parlamentarci Autonomne Republike Krim usvojili su Deklaraciju o nezavisnosti Krima koja je potrebna za pravnu proceduru kao deo ulaska te teritorije u sastav Rusije i od značaja je za predstojeći referendum, javila je ranije danas ukrajinska novinska agencija Interfaks.

"Veoma važan dokument - Deklaracija o nezavisnosti - usvojen je tokom sednice. Ovaj dokument je potreban za sudske postupke, kao deo pristupa Krima Rusiji, ali i za referendum o Krimu", rekao je portparol zakonodavnog tela Krima, preneo je Radio Glas Rusije.

U donjem domu ruskog parlamenta Dumi, tokom dana poslanici će raspravljati o predlogu zakona kojim bi bilo omogućeno da se ukrajinski autonomni region Krim pridruži Rusiji, izjavio je poslanik vladajuće Jedinstvene Rusije Vjačeslav Nikonov.

On je rekao da će se o tom predlogu zakona raspravljati i verovatno predlagati amandmani do 17. marta, a o njemu će se glasati 21. marta, preneo je Glas Rusije.

Predlog zakona sadrži opis procedure pridruživanja subjekata Ruskoj Federaciji.

Stranka levog centra, Pravedna Rusija, predlaže da se novi subjekti primaju u sastav države na osnovu rezultata referenduma koji bi bio održan u tom regionu, u slučaju da na tom području nema funkcionalne suverene vlasti, kao i u slučaju da ne bude postignut dogovor na međunarodnom nivou.

U Ukrajini je 22. februara smenjena vlast kada je Vrhovna rada uklonila predsednika Viktora Janukoviča, promenila ustav i za vršioca dužnosti šefa države postavila predsednika parlamenta Oleksandra Turčinova, a takođe raspisala izbore za 25. maj.

Rada je 27. februara izabrala i prelaznu vladu sa premijerom Arsenijem Jacenjukom na čelu.
Moskva smatra da je legitimnost odluka Vrhovne rade sumnjiva, a isti stav zastupa i Krim.