Први астрономски камп на Јастрепцу

Предели без градске расвете и аерозагађења као што је најшумовитија планина Балкана, идеалне су природне опсерваторије. За разлику од  гостију, обично заинтересованих за планинске стазе, ове је занимало звездано небо.

"Да би људи били упознати са тајнама свемира потребно је да професионални астрономи који су вешти у научној комуникацији приближе такву једну комплексну структуру најширем слоју градјанства", каже Јован Алексић, члан астрономског друштва "Руђер Бошковић" и Менсе.

За Милоша Станковића, свемир је био непознаница, до учлањења у крушевачко астрономско друштво.

"После тога сам купио и свој телескоп. Чак променио смер у истој гимназији, јер сам био на друштвено језичком, после прешао на природно-математички, што је била и последица тог заљубљивања у ову, једну од најлепших наука", каже Милош Станковић, члан "Еуреке".

Жеља младих астронома је да Крушевац добије опсерваторију. Од тога их дели само корак, јер су највећи део опреме набавили.

"Једино што је остало то  је и та купола и наравно локација коју ће град одредити и за коју очекујем да ће бити на Багдали како би Крушевљани били пети по реду град у Србији који ће имати сопствену јавну опсерваторију", каже Зоран Томић, председник астрономског друштва "Еурека".

Магнет за посматраче, била је киша метеора - Персеида.

"То су у ствари остаци комете који како се зове када се нађу у земљиној атмосфери сагоревају и настају звезде падалице. Врхунац је ових дана када могу да се виде из ових простора до 60, 80 по сату", каже Марко Вељковић, професор Ваздухопловне академије у Београду.

Звезде падалице се не могу снимити, ни посматрати телескопом, већ голим оком. Много је жеља по веровању, замишљено претходних ноћи. За сада су се оствариле онима који су желели да детаљније виде Месец и Јупитер.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707