Oбележен век од настанка песме "Плава гробница"

Изложбом "100 година Плаве гробнице" која је синоћ отворена у Крушевцу у оквиру Видовданских свечаности, библиотека Милутина Бојића, обележила је неколико јубилеја - 60 година ове установе у Београду, 125 година од рођења великог српског песника и ствараоца, век од његове смрти и настанка једне од најродољубивијих песама "Плава Гробница" којом је опевао патње и страдања српског народа у Првом светском рату.

"Стојте галије царске ! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом !
Опело гордо држим у добајезе ноћне
Над овом светом водом!"
Одломак из песме "Плава Гробница", Милутина Бојића.

Оригинални рукопис "Плаве гробнице" настао пре стотину, а пронађен пре три године, јавности је први пут приказан у Крушевцу. У склопу изложбе у част аутора и ове поеме, којом је одао пошту хиљадама српских војника који су сахрањени у дубинама Јонског мора крај острва Вида код Крфа.

"Милутин Бојић је то можда људи не знају ослободјен служења војног рока због своје слабе телесне градје, али ни у једном тренутку није желео то да искористи. Тако да је он са војском преживео све тегобе ратовања. Он је наравно као песничка душа све то приказао на свој начин и отуда имамо те сјајне песме бола и поноса", каже Олга Јечменица, библиотекар и аутор изложбе.

"Ове године смо посебно читалачкој публици подарили једну значајну ствар. То је фототипско издање књиге "Песме бола и поноса". То је књига која је неколико месеци објављена пред његову смрт и у којој се налази песма "Плава гробница". Свега 18 примерака те књиге је преживело велики пожар у Солуну 1917. године и ово је практично васкрсавање ове књиге после 100 година. На корицама и даље стоји д је то штампарија Аквароне из 1917. године и на полеђини стоји да је коштала два динара", каже Јовица Кртинић, директор библотеке "Милутин Бојић" у Београду.

А иницијативу да се Бојићева богата заоставштина, који је поживео само 25 година, преточи у изложбу, покренули су крушевачки писци.

"Град Крушевац и град Крф су збратимљени. Милутин Бојић је оставио себе доле на Крфу, заправо на Зејтинлику. Међутим он је био дете Крфа као што је дете Србије. Као што је био дете српског језика, као што је био дете оне најродољубивије мисли којој се ми клањамо", каже Љубиша Ђидић, књижевник.

Од композиција и арија инпирисаних "Песмама бола и поноса" настао је и поетско музички триптих изведен у порти цркве Лазарице.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.