Дунавска клисура - српска обала

У источној Србији, на 63.000 хектара, Национални парк Ђердап чува непрегледне призоре невероватне природе које годишње посети више од 100.000 туриста. Иако туристе из Румуније од овог природног богатсва одваја само Дунав, Ђердап обилазе у малом броју.

Весна Рошка из Темишвара није била у прилици да посети Ђердап: "Углавном се наше посете Србији сведу на Београд, Нови Сад, манастире и нека познатија места, што је штета, имајући у виду да сам тек сад сазнала да има веома занимљивих места и у близини српско-румунске границе."

Зато је Национални парк Ђердап, у сарадњи са општинама Голубац, Мајданпек и Кладово, на чијој се територији простире, организовао изложбу "Дунавска клисура - српска обала" у Музеју Баната у Темишвару.

"Грађани Румуније, поготово овог дела, за викенд оду негде чак и даље 200, 300 километара", каже Ненад Радаковић из ЈП "Национални парк Ђердап". "Тако да се надамо да ће свакако прећи границу и доћи да виде ове лепоте које нема нигде на свету, само код нас."

Клаудио Илаш, директор Музеја Баната у Темишвару каже да се радује овој сарадњи, јер Србију и Румунију везује старо пријатељство: "Драго ми је што промовишемо српску националну баштину."

На овој изложби, представљене су пећине, кањони и клисуре, богата флора и фауна Ђердапа са више од 1.300 врста и огромно културно-историјско наслеђе.

"Ако пођемо од Лепенског вира и Лепенаца који су ту скоро 7.000 година, преко Римљана који су оставили велико наслеђе, било да се ради о утврђењима, путевима, деловима мостова", истакла је Искра Максимовић из Друштва "Тврђава Голубачки град".

Наполеон Бонапарта сматрао је да је Дунав царска река. То је једина европска река која тече од запада ка истоку. Иако пролази кроз десет држава, у свом делу кроз Национални парк Ђердап Дунав је најшири, најдубљи, а свако ко прође овом рутом може се на први поглед уверити и да је - најлепши.

rts.pozarevac@rts.rs