Шест ствари које треба да знате о биткоину

Шта је криптовалута 

Реч је о облику дигиталне имовине која се, као и обичан папирни новац, користи као средство за размену, штедњу, инвестирање. За разлику од других облика новца, криптовалута се заснива на криптографији – шифрама, што омогућава заштиту и сигурност трансакција.

Постоји неколико хиљада криптовалута, али мали број њих је направио пробој на крипто тржишту. Поред биткоина, међу најпознатијима су и итиријум (или етеријум), доџкоин, монеро. 

Шта је биткоин

Биткоин је најстарија, најпознатија и тренутно највреднија криптовалута. Софтвер за биткоин направио је 2009. године извесни Сатоши Накамото, чији идентитет је до данас непознат.

Дакле, не зна се ко стоји иза настанка биткоина, aли се зна да иза ње не стоји једна особа или централна институција, какав је на пример амерички ФЕД или Народна банка Србије. 

Реч је о децентрализованом систему и хиљадама компјутера широм света умрежених путем "блокчејнова" – међусобно повезаних ланаца независних база података (блокова) које садрже информације о дигиталним трансакцијама, попут власничких листова и уговора.

Преко тог система путују трансакције, што значи да на биткоин не утичу кретања на регуларном тржишту, односи валута широм света, али ни излазак једног члана мреже из система. Систем је потпуно независтан.

Како настаје биткоин

Биткоин настаје процесом који се назива рударење (mining), осим што се уместо пијука, бушилица и багера користе моћни компјутери, а уместо руда трага се за биткоинима.

Виртуелни пијуци, односно компјутери, извршавају велики број математичких операција како би проверили све постојеће трансакције. То значи све трансакције од кад постоји биткоин до данас. Реч је о милионима трансакција. Кад год се направи нови блок и дода ланцу, мрежа се ојачава, рудар добија награду, а то је управо биткоин.

Што је мрежа већа и има више блокова, то значи да има све више трансакција које компјутер треба да дешифрује, тако да је тај посао постао прилично захтеван.

Због тога су направљене посебне машине, такозвани "ригови" за рударење, које имају огромну процесорску моћ и црпе много ресурса.

Струја коју троше сви рудари света да би ископали нове биткоине већа је од годишње потрошње појединих држава, попут Aргентине, Холандије, УАЕ.

Примера ради, струја која се годишње потроши за рударење могла би да напаја све котлове за грејање у Великој Британији чак 27 година.

Оно што је куриозитет је што процес рударења не може да се одвија у недоглед, пошто је број биткоина ограничен. Постоји укупно 21 милион биткоина и до сада је изрударено око 17 милиона биткоина. Предвиђа се да ће последњи биткоин бити ископан средином наредног века.

Како се користи биткоин 

Биткоин може да се купи, прода, као и свака друга валута, користи се као средство размене, као инвестиција, попут акција, или као вид штедње.

Да бисте куповали и продавали биткоин, први корак је да на свој телефон или други уређај инсталирате "новчаник".  Тај новчаник држи приватне кључеве, односно лозинке, за приступ биткоин адреси.

Ако имате биткоине, а заборавите свој кључ - шифру, не постоји начин да га ресетујете, као што на пример можете да ресетујете шифру за Фејсбук кад је заборавите. То је изгубљен новац.

Када је реч о продаји биткоина, то може да се уради директно или преко мењачнице, која узима провизију за услугу. Прича је слична као и код стандардних мењачница где мењате евро у динаре. 

Суштина трговине биткоином је као и код сваког другог типа трговине – купити за мањи, а продати за већи новац.

Као што многи од нас штеде у еврима у банци, тако неки (углавном доста богати), штеде у биткоинима јер има велику вредности.

Многе продавнице укључиле су биткоин у легитиман начин плаћања. На пример на Епловој продавници може се платити у биткоинима, као и Мајкрософту. Интересантно је да је агенција Блумберг својим корисницима омогућила да се претплате на вести плаћањем у биткоинима.

И неке банке, као светски позната Барклиз, омогућила је услугу трансфера биткоина, за шта наплаћује провизију од скоро 40 фунти. 

Цена биткоина 

Биткоин је од свог оснивања, више од годину дана имао вредност 0, није вредео ништа. И све до 22. маја 2010. када се све променило. Тог дана су за 10.000 биткоина купљене две пице, цена је почела да расте и 22. мај се слави као моменат револуције у свету криптовалута.

Данас биткоин вреди више од 50.000 долара, што је око 5.000.000 динара. Ко је биткоин купио 2016. за око 500 долара, данас може да заради 100 пута више. 

Можете купити и део биткоина, пошто је то валута дељива чак до осме децимале (прва децимала динара је пара, па замислите колико је мајушни тај део). Да бисте купили најмањи део биткоина, данас вам треба око 500 динара.

Што је интересовање веће, повећава се и цена биткоина и то се може приметити ових дана. Цена је експлодирала и прешла 50.000 долара пошто су Илон Маск, власник Тесле, Мастеркард и други компаније најавиле подршку крипто тржишту.

На високу цену биткоина додатно утиче и чињеница да постоји ограничен број биткоина, али и да постоји известан број изгубљених биткоина за које не знамо да ли ће икада бити враћени у оптицај – заборављена шифра, бачен хард диск.

Оно што је једна од мана биткоина јесте што његова вредност није константна, нити се врти близу одређене вредности (као што је вредност динара у односу на евро већ дуже време око 117,5 динара, па и ако дође до промене, оне су врло мале).

Дешава се често да цена експлодира, па да нагло падне. Пре четири године, 2017, десило се да је од марта до децембра цена скочила са 975 долара, на 20.089. И то за само неколико месеци. У јуну 2019. године пао је на око 7.100 долара.  

Један од разлога томе је и што, за разлику централизованих система где народне банке бројним алатима одржавају курс валуте, у свету криптовалута тог система нема, нити има алата за контролу. 

Цена једна од главних тачака критике биткоина, пошто многи економисти сматрају да је велики превише "пумпају" и да је то један мехур који ће кад-тад експлодирати. Истина је да су се тако огромни падови и дешавали, али је биткоин сваки пут "оживљавао" и бивао још јачи.

Они који тргују не смеју да падају у панику или превелико усхићење јер ситуација може брзо да се окрене. 

Каква је процедура у Србији 

Србија је крајем децембра прошле године усвојила Закон о дигиталној имовини, чиме је делимично уредила област трговине криптовалутама. Закон ће се примењивати од краја јуна ове године, преостало је да се усвоје подзаконска акта и упутства.

Постоји неколико мењачница преко којих може да се обавља трговина, а тиме се у Србији бави између један и два одсто становника, према званичним проценама.

Према актуелном закону, сама куповина криптовалуте се не опорезује, али на сваку трансакцију у којој се оствари капитална добит мора да се плати порез од 15 одсто.

Порез ће, такође, морати да плате и рудари.

У Србији тренутно не постоји могућност да продавнице примају и враћају биткоине, или њихове делове, већ се све трансакције врше у динарима. Цео процес је исти као када странац дође у Србију, плати картицом на којој су еври, банка то конвертује у динаре и на рачун продавнице леже домаћа валута.

Примамљиво, али... 

Вредност биткоина данас је врло примамљива за оне који имају много новца и спремни су да се поиграју на овом врло уносном трижишту. Не зна се, међутим, до када ће то да траје и када ће цена поново да падне.

Огромна слобода и простор за профит који омогућава овај систем носи и огромну одговорност, али и неизвесност. Не постоји банка која гарантује за ваш депозит. Ако заборавите приватни кључ (ПИН), милиони одоше у неповрат.

Најмудрији и они који нису "алави на новац", већ знају где да стану, у свакој причи прођу најбоље, па и у овој.