Прети ли свету нова економска криза и да ли је Србија спремна за то

Говор америчког председника Доналда Трампа на Генералној скупштини УН у Њујорку, у којем је поменуо друштвене мреже, довео је до пада акција неких од највећих технолошких компанија за чак 56 милијарди долара. Далекосежније последице на глобалну економију могао би да има амерички трговински рат са Кином, Брегзит или нестабилност на Блиском истоку. Европа последице већ осећа и привреда успорава. А какве последице могу бити за Србију?

Док неко ремети Брегзит, несугласице Америке и Кине и излазак Британије ремете економију еврозоне.

"Раст еврозоне знатно се успорио, више него што смо предвиђали. Успоравање је углавном последица слабљења међународне трговине у несигурном окружењу које има везе са протекционизмом и геополитичким факторима", рекао је председник Европске централне банке Марио Драги.

ЕЦБ је одавно снизила камате како би подстакла банке да више кредитирају грађане и привреду, подстакну потрошњу и погурају раст. Ипак раст је успорен већ трећу годину. Светска банка ове године прогнозира један проценат. Ипак, сценарио из 2008. помиње се опрезно.

"Чињеница је да је Италија у рецесији, а Немачка пред рецесијом", навео је главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић.

"Још увек нема таквих процена да би могла бити криза тих размера", навео је професор на Економском факултету у Београду Радован Ковачевић.

Али има бриге. У Немачкој због пада индекса пословне активности на најнижи ниво за десет година.

"За Србију је то битно јер су српске фирме, поготово стране, добављачи великих система, нарочито у ауто-индустрији, немачка ауто-индустрија смањила је производњу за милион аутомобила, то је један од највећих шокова, они су на нивоу из 2009. године", навео је Шестовић.

ММФ је израчунао – на сваки пад економије еврозоне од један одсто, наш економски пад биће четвртина процента.

"За нас то значи мањи извоз и мањи прилив директних страних инвестиција. Кључна ствар коју треба да радимо, да тражимо нова тржишта, диверсификација извоза је велики изазов, ући на нетрадиционална тржишта Јужне Америке, Африке, Азије", упозорава Шестовић.

"Успоравања јесте било, у првих седам месеци имамо пораст од осам одсто, једино где се примећује успоравање јесте извоз аутомобила, и гвожђа, и челика. Успоравање инвестиција у ЕУ је последица што ни они нису сигурни какве ће бити наруџбине за извоз у САД", каже Ковачевић.

Челик и аутомобили заузимају прва два места на списку извозих артикала Србије. Више од 60 одсто свега што извеземо иде у Европску унију, највише у Немачку, која нам је најважнији спољнотрговински партнер.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.