Главобоље због трошкова обраде кредита, пред судовима 7.000 тужби

Ако банка јасно наведе да је приликом обраде кредита потрошила 200 динара на папир за штампу, 150 динара за струју или 200 динара за тонер штампача она ће те трошкове моћи и да наплати.

Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије каже да је Врховни касациони суд пре неколико дана на свом сајту објавио свој правни став, где је јасно и недвосмислено указао - да банке имају право да наплаћују трошкове обраде кредитног захтева и друге трошкове који су предвиђени уговором и да трошкове могу да наплаћују пропорцијоналном износу под условом да су ти трошкови јасно назначени у уговору и да је клијент упознат.

Они који познају рад банака, али и проблеме грађана, кажу да ипак постоји замена тезе.

Душан Узелац из Каматице каже да никад није ни био проблем у наплати обраде кредита, био је само начин на који је то наплаћивано.

"То паушално да вам наплати два посто од нечега је био у ствари погрешан приступ зато што прво и основно на различите износе су различите провизије кредита, то је оно што је било да кажем неправедно у том начину комуницирања", каже Узелац.

Због тих трошкова тренутно се води око 7.000 спорова против банака.

"То је део кредитног захтева, то је део кредитног услова, то је део уговора који грађанин потпише", каже Дугалић.

Из Каматице подсећају да трошкови не треба да зависе од износа кредита, већ од његове врсте и намене.

"Не можете очекивати да од неког добијете џабе и просто грађани знају да постоји неки трошак. Сви који су тужили банку, а заснивају тужбу на овоме да је било нејасно дефинисано у смислу трошкова, могу да имају случај у рукама", каже Исмаил Мусабеговић из Београдске банкарске академије.

Аналитичари су сагласни да подизање кредита мора да подразумева одређене додатне трошкове, али, напомињу, треба разликовати ефективну од номиналне каматне стопе.

"Номинална је нешто на шта не треба одмах гледати, него треба гледати ефективну каматну стопу јер она мора да садржи све те трошкове. На пример, ако је номинална каматна стопа пет, неће кредит бити пет процената него ће бити шест јер је ефективна каматна стопа шест процената. Тада су задржани сви трошкови који морају бити унапред пријављени", објаснио је Мусабеговић.

У Србији послује 28 банака, па је савет грађанима, да пре узимања кредита, размотре понуде што више њих.