Плате јавних функционера чекају реформу

Није реткост да директор јавног предузећа има већу плату од председника државе. Мању плату председник државе и председница Владе имају од, на пример, министра полиције, који је и потпредседник Владе, показују званични подаци.

Према њима, неки министри имају мању плату од својих помоћника и државних секретара, док већа месечна примања од градоначелника Београда, па чак и појединих министара, имају градски секретари у главном граду.

"Мислим да су грађанима потребни јавни функционери који ће бити одговорни, који ће имати неке резултате рада, а не они који ће се заклањати иза тога да имају мале зараде како би се учинили популарнијим пред могућим бирачима", каже Немања Ненадић из "Транспарентност Србија".

Представници Агенције за борбу против корупције нису хтели пред камеру. На питање колико често функционери, док су на функцији, увећају имовину, Агенција у писаном одговору наводи да су им ове године стигла 1.803 извештаја о битним променама у имовини и приходима, које су настале прошле године.

У 2016. надлежним тужилаштвима поднето је 17 кривичних пријава због сумње да функционери нису пријавили имовину Агенцији или да су дали лажне податке. Надлежним тужилаштвима и другим државним органима Агенција је поднела 35 извештаја због сумње да су функционери, чија су имовина и приходи били предмет провера, починили неко друго кривично дело (примање/давање мита, пореска утаја, прање новца), наводи Агенција.

"Људи који одлучују о милионски вредним уговорима ће пре да се нађу у искушењу да уђу у корупцију и већа је вероватноћа да ће подлећи том искушењу уколико су им зараде када иду на неке важне пословне састанке мање од зараде вратара који им отвара врата да би ушли у неку зграду у важној међународној институцији", рекао је Ненадић.

У Министарству државне управе уверавају да ће бити преиспитан пропис о платама функционера.

"Тренутно се спроводи реформа плата за запослене у јавним службама, јавним агенцијама, јединицама локалне самоуправе, Аутономној покрајини, након чега ће се приступити сагледавању плата функционера. Реформом система плата у јавној управи, коју спроводимо, нису обухваћена јавна предузећа, с обзиром на то да обављају привредну делатност на тржишту", наводи Министарство државне управе и локалне самоуправе. 

Економиста Љубодраг Савић каже да, када треба да се враћају дугови, онда они нису тржишна предузећа. Истиче да с времена на време држава Србија прави огромне дефиците у државном буџету тако што враћа кредите јавних предузећа.

"Када смо својевремено говорили о платним разредима, сећам се да није требало да се односе на јавна предузећа, када се смањивало 10 посто свима који смо запослени у јавном сектору – то се такође није односило на јавна предузећа", рекао је Савић.

Сматра да је управо политика изузетака довела до нелогичних разлика у зарадама, не само функционера.