Зашто се не подударају објективни подаци и утисци грађана?

Цене су у 2016. години у просеку порасле 1,6 одсто, али су плате повећане више - 2,5 процента. Статистика је измерила и да смо куповали више готово осам одсто. А све то значи да смо у просеку живели боље.

"То је позната чињеница да су субјективни утисци другачији од онога што представља објективна мера. Грађани субјективно кад уђу у продавнице запажају цене на појединачним производима и то је увек једна корпа која нипошто не одговара оној корпи која се узима у обзир, а та корпа је стандардизована", објашњава Миладин Ковачевић, диркетор Републичког завода за статистику.

Код података са тржишта рада није субјективни осећај, већ правило да раст броја запослених и смањење незапослених прати раст производње, али оно у Србији кажу економисти изгледа не важи.

Према анкети Завода за статистику број незапослених за четири године готово да је преполовљен са 26,5 процената на 13,8 одсто.

"Мислим да се то није догодило у тој мери. У неким периодима број запослених у пољопривреди растао је за 20 до 30 одсто, а пољопривредна производња готово иста. Повећава се значајно број помажућих чланова домаћинстава који су ангажовани. Просто невероватно да се тако велике промене дешавају у кратким временским периодима", истиче Милојко Арсић, професор Економски факултета у Београду.

Ковачевић тврди да анкета приказује текући ток запослености и незапослености.

"Дефиниција запослености према анкети је бар један сат рада у датој недељи мерења. Неформална запосленост шета горе доле. Не значи да ова стопа од 13,8 одсто, која јесте историјски најмања, не значи да неће бити већа у овом кварталу зато што ће се због сезоне променити тај контигент неформалне запослености", напомиње Ковачевић.

Пракса је теорију у Србији демантовала и тиме то је упркос мерама штедње економија остварила раст.

"За те такве вансеријске резултате увек морате да имате среће. Дакле, у литератури има примера у Ирској која је имала среће због приступања ЕУ, у Канади због скока цене енергената. Увек је потребна срећа да би имали такве резултате", тврди Никола Алтипармаков из Фискалног савета.

Наша срећа била су повољна кретања у свету, пад камата и цене енергената. Али, срећа може и да окрене леђа.

"Зато не би требало превише да се заносимо да смо дефинитивно решили неке економске проблеме и да не морамо даље да спроводимо мере штедње и реформишемо предузећа и привредни систем", закључује професор Арсић.

Ризик од заноса бар до краја 2017. умањује ММФ, јер њихов надзор над договореним рефомама траје још годину дана.