Цена челика из Србије на провери у ЕУ

Европска комисија покренутом истрагом утврдиће да ли су топло ваљани челични производи који су на тржишту Уније продавани испод цене, пореклом из Бразила, Ирана, Русије, Србије и Украјине.

"Ова истрага прати текуће антидампинг и антисубвенцијске истраге сличних производа из Кине које су покренуте у фебруару и мају. Комисија сада има до девет месеци да утврди да ли има услова да се уведу привремене додатне царине, а затим још шест месеци да одлучи да ли ће предузети коначне мере", саопштила је Европска комисија.

Влада Србије је формирала тим који прикупља документацију и у сарадњи са Бриселом ради на решавању тог проблема. Најављују да ће Унији доказати да такав челик није стизао из смедеревске железаре.

"Мислим да ми имамо чист случај што се тиче антидампинга и мислим да имамо озбиљну документацију и то ћемо радити заједно и са кинеским адвокатима, са онима који су најуспешнији у Бриселу, који већ заступају кинеске компаније у 1.000 случајева", рекао је премијер Александар Вучић.

"Нажалост, имали смо непрецизне и погрешне изјаве које су нас довеле у не лаку позицију и око државне помоћи то је други паралелни процес који се тиче Железаре, али борићемо се ту", каже премијер.

Директор "Хестила" у Србији верује у способност српске владе да реши проблем, истичући да је наша железара мали произвођач челика, чији је удео на тржишту Уније мањи од 0,4 одсто.

"Због чега друге европске компаније, које су одбиле да учествују у трци за приватизацију 'Железаре Смедерево', како би помогле својим пријатељима са истог континента, сада сумњају да ће се челик продавати по нижој цени након што је кинески инвеститор преузео фабрику? 'Хестил Србија' никада није планирао увоз челика из Кине и његову препродају у Европској унији. То је у супротности с нашим циљем да запосленима омогућимо очување радних места", истиче Сихај Сонг, директор компаније "Хестил Србија".

Тржиште челика је у великој крзи, а Кина покрива половину светских потреба. Стручњаци очекују још већу контролу из Уније због доласка "Хестила" у Србију.

"Мислим да ЕУ не би имала ништа против да је 'Хестил' отишао у 'Тата стил' у Великој Британији и да је понудио њима решење, не чак приватизацију него неки други начин, они би онда зажмурили на оба ока и прихватили би 'Хестил' да дође да спасе њихову компанију. Према томе постоје неки двојни аршини", каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

"Не видим Железару као директан предмет овог случаја. Оно што је сигурно јесте да ће Србија, као што је и до сада било када је био у питањи у ХПК менаџмент, уопште цела ситуација у Железари бити у вези са Европском комисијом, бити у сталној комуникацији", каже Владимир Круљ, саветник у Влади Србије.

Иначе, Европска унија већ примењује 37 антидампинг и антисубвенцијских мера. Сличне истраге због нарушавања конкуренције и прописа Комисија је прошле године покренула и против земаља чланица Италије и Белгије.