Крстић: Немамо времена за губљење

Министар финансија у техничкој влади Лазар Крстић изјавио је у емисији Око на РТС-у да ће се са делегацијом ММФ-а која је стигла у Београд, преговарати о новом трогодишњем аранжману, који ће реализовати нова влада.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

До тада ће, додао је, влада у техничком мандату припремити све да би нова влада, после избора, донела одлуку и реализовала нови споразум с Фондом.

Разговори који су данас почели, воде се на нивоу техничких експерата, рекао је Крстић и најавио да ће званични разговори почети у понедељак, 3. марта, пленарном седницом у НБС-у, на којој ће и он бити присутан.

Србија ће морати да закључи нови трогодишњи аранжман с ММФ-ом и обавезаће се да ће у том периоду спроводити одређену стратегију.

"Немамо уопште времена за губљење", упозорио је Крстић и изразио очекивање да ће се будућа влада понашати одговорно, јер ће морати да доноси непопуларне мере.

Замољен да објасни које су то непопуларне мере, које ће највероватније бити договорене с ММФ-ом, Крстић је рекао да је то најпре солидарни порез, јер од тога се ће неће одустати зато што су зараде у јавном сектору енормне у односу на приватни сектор, поготово у јавним предузећима, а ту је и превелик јавни сектор који мора бити смањен.

"Пошто не постоје механизми за ограничавање зарада у јавним преузећима, држава ће морати да усвоји системске законе који ће их ограничити", најавио је Крстић.

Крстић је рекао да више не постоји простор за повећање пореза, али зато се може проширити пореска основица и ту постоји простор који ће се освојити одлучном борбом против "сиве" економије и то захтева системска решења. 

Најавио је да ће држава, системски, до краја 2014. године задати озбиљан ударац "сивој" економији.

С друге стране, уштеде се могу остварити и смањењем јавног сектора, али не отпуштањем људи, рекао је Крстић и навео да је у јануару смањен број запослених у јавном сектору за 4.000 људи, без отпуштања, и том динамиком би могло да се смањи за око 100.000 за две године.

Када је реч дугу за камате на спољни дуг, за шта у овој години треба да издвојимо четири милијарде евра, Крстић је рекао да су та средства на неки начин већ потрошена за неке друге обавезе, напомињући да ми те дугове морамо да платимо.

Повољан кредит од Руске Федерације, који је већ уговорен за буџет, условљен је новим аранжманом с ММФ-ом и зато нам треба поверење Фонда, нагласио је Крстић.

Директорка Центра за високе економске студије Кори Удовички рекла је да у Србији већ дуго нису предузете мере које би смањиле потрошњу државе, оцењујући да се мора сагледати одакле потичу ти велики трошкови.

"У 2014. нас чека четири милијарде евра камате на дугове државе које морамо да платимо из буџета, што је 10 пута више него 2008. године", упозорила је Удовички и додала да треба очекивати да ће камате на капитал у свету тек да расту, јер су данас на минималном нивоу.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао да се од разговора с ММФ-ом очекује да се сагледа путања јавног дуга Србије који је премашио 20 милијарди евра или око 65 одсто БДП-а, а дефицит буџета је око седам одсто БДП-а што је један од највећих у Европи.

Алтипармаков је указао на то да Фискални савет већ дуго упозорава јавност и владу на потенцијалну кризу јавног дуга и подсетио да је критични однос јавног дуга и БДП-а био пре две године када је износио 45 одсто, када је требало предузети одређене мере које су у међувремену изостале.

Што се тиче пензионе реформе, Алтипармаков је рекао да ће и о томе бити речи у разговорима с ММФ-ом, јер Србија годишње издваја 4,5 милијарди евра из буџета за пензије, а становништво је све старије.

У Србији мора да дође до подизања старосне границе за одлазак у пензију и да се дестимулише превремени одлазак у пензију, оценио је Алтипармаков и подсетио да се у неким земљама ЕУ старосна граница помера на 67 година живота.