Кипар, од раја до пакла

Све штедише које на Кипру имају улоге изнад 100 хиљада евра, изгубиће 30 одсто својих средстава. Тако је некадашњи порески рај постао пакао, сагласни су гости емисије Око економије.

Овде можете погледати/преузети емисију Око 

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић каже да је његова недавна опаска да би Србија требало да помогне својим грађанима који имају штедне улоге на Кипра била, заправо, шаљив коментар. Дугалић напомиње и да нису све "наше" кипарске штедише исте.

"Они који су радили и имају своје послове на Кипру и они ће имати исту судбину као и сви остали грађани Кипра. Ако имају више од 100 хиљада евра у овој банци и они ће имати губитак од 30 процената. Имамо и другу категорију оних који су тамо имали неке депозите и штедњу, а који никада нису радили и живели тамо и на њих се односи онај шаљиви коментар. Наравно, не би требало да се потресамо ми због таквих и не треба држава ту да се меша," каже Дугалић.

Секретар Удружења банака сматра и да се та штедња неће вратити у Србију.

"Да су хтели да тај новац овде држе, држали би га и сада, јер су овде каматне стопе и 2-3 пута веће. Они су имали јаке разлоге због којих су те паре држали тамо. Према томе, ако не могу тај новац да држе на Кипру, они ће наћи неке друге дестинације, Кајмане, Сејшеле и тако даље," сматра Дугалић.

Увођење једнократног пореза био је проблематичан потез и добро је што се тај потез напустио, оцењује директорка Центра за високоекономске студије Кори Удовички.

"Ово решење које је сад пронађено суштински се разликује од оног о којем се разговарало пре недељу дана. Раније је било речи о некој врсти пореза за све депоненте. Сада је реч о великим депонентима у две банке, а једна од њих, Лаики банка се затвара. Друга, Банка Кипра се реструктурира и преузима дугове Лаики банке и они морају да сносе последице. То је велика, суштинска разлика, и важан принцип капиталистичке привреде – да морате да водите рачуна где стављате новац. Ако вам је негде понуђено нешто што је изузетно повољно, увек се питајте да ли је то ризично", напомиње Удовички.

Суштина банкарског посла јесте прикупљање депозита, прикупљање штедње од грађања и слободних средстава од привреде, а ако банке оставите у позицију да немају средства, оне не могу да функционише, објашњава професор Факултета за економију, финансије и администрацију Небојша Савић.

Кипарски ризици

Саговорници Ока економије слажу се да су на Кипру постојали велики ризици у пословању банака и да је то и довело до ове ситуације.

Кипар је земља са 850 хиљада становника, а има штедњу 70 милијарди евра. То је преко 80 хиљада евра по становнику, док је у Немачкој и Белгији тај просек око 40 хиљада по становнику. Притом, Кипар има БДП од 28 хиљада долара, а Немачка 40 хиљада, додаје Верољуб Дугалић.

"Они нису имали контролу доласка новца у сопствене банке и пошто су у кратком периоду од десетак година згрнули огромне количине пара, онда су њихове банке почеле немилосрдно да дају кредите. Тако да њихови грађани сада дугују 31 хиљаду евра по становнику, а просек у ЕУ је 12,5 хиљада и наравно да се, пре свега Немачка, запитала одакле су те паре. Пошто су банке ушле у проблем, запитала се хоће ли немачки порески обвезници и то да плаћају," оцењује Дугалић.

Русија се овде нашла у небраном грожђу из два разлога, сматра Кори Удовички.

"С једне стране, требало је да стане у заштиту својих грађана и да пита Европу како је могуће да се потпуно различити методе решавања једне банкарске кризе примењују на Кипру где су руске штедише. У другим случајевима, Европска унија је своја пореска средства уложила у капитализацију банака. Међутим, кипарска криза се десила баш у време кад се и Русија обрачунава са одливом свог капитала. После првог удара, сви су потрудили да сарађују. На крају, Русија није повукла своја средства и сада реструктурирају и они свој кредит Кипру. Занимљив је податак и да руске државне институције држе средства у банци која није погођена кризом", истиче Удовички.

Словенија на тапету

Помињање Словеније као следеће у низу коју ће погодити криза, није ново, слажу се саговорници Ока.

"Словенија већ неколико година има проблеме и они су сад већ ескалирали. То је релативно мала земља с отвореном економијом. После распада земље у којој смо сви заједно живели, она је користила тржишта у окружењу и имала је релативно повољну економску и финансијску ситуацију. Али, уласком у ЕУ ситуација се мало променила. Сад је оштрија конкуренција и Словенија је изгубила те компаративне предности које је некада имала", оцењује Верољуб Дугалић.

Економски проблеми у привреди који се преносе на банкарски сектор, све већа неликвидност и лоши зајмови само су неки од узрока пада словеначке привреде.

"Словеначка привреда се углавном заснива на извозним производњама, а криза је учинила своје, отежан је приступ извозним тржиштима и то се прелило на реални сектор. Реални сектор је ушао у проблеме и није способан да сервисира своје обавезе, своје дугове", напомиње професор Савић. Закључује да, ипак, не види да та криза може да се пренесе у Србију.