Замрзнути директори

Дуго најављивани закон о јавним предузећима усвојен је из другог пута на седници Владе. Међу коалиционим партнерима није било јединства у томе може ли јавно предузеће да води политичар или члан политичке странке, као што је до сада то случај. На јавном конкурсу бираће се нови директори, а они који су већ изабрани, остаће на својим местима до краја мандата. Биће укинути и Управни одбори.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

Да ли је на овај начин у потпуности испуњено предизборно обећање о департизацији јавних предузећа, шта закон још предвиђа и шта је кочило његово усвајање, нека су од питања на која су одговарали гости емисије Око економије.

Влајко Сенић, државни секретар у Министарству финансија и функционер УРС-а, каже да је урађена департизација и професионализација избора директора. "Раније је постојао закон са нејасно дефинисаним критеријумима – а што се тиче наше странке ми смо донели и пре овога одлуку да наши људи не могу да се пријаве на конкурсе – овај закон је велики корак напред у томе да јавна предузећа почну да имају корпоративну структуру".

Душан Бајатовић, директор "Србијагаса" и потпредседник СПС-а рекао је да је задовољан почетком департизације, да ће у пракси вероватно бити компромиса, нарочито на локалном нивоу, али да је у питању напредак јер су резултати мерљиви, а људи смењиви.

"Партије ће и даље имати велику улогу, али ће учествовати што више стручњака", рекао је Бајатовић.

Немања Ненадић из организације "Транспарентност Србија" сматра да је овај предлог закона много бољи од актуелног закона, али да га у неким сегментима треба дорадити.

"Сви знамо да су партије биле те које су директно бирале директоре јавних предузећа, и то је оно што превасходно треба спречити. Сада имамо конкурсе који ми наликују на оне за постављање министара, али није ствар да Влада као предлагач увери мене или вас него оне људе који ће сутра бити кандидати за директоре да им неће требати партијско чланство или подршка да би били изабрани", каже Ненадић.

Бајатовић је рекао да је чињеница да је он био директор "Србијагаса" утицала на транспарентност тог предузећа.

"Од пет чланова три даје Влада за надзорне одборе, ово је почетак. Чека нас још борбе да јавни сектор скроз буде департизован. Неће више бити ниједан директор као бог и батина, биће више људи и ја не бежим од људи који су паметни и који су стручњаци. Ја ниједног директора у 'Србијагасу' нисам променио јер знају струку. Ово је озбиљан корак напред јер добар део новца нашег друштва је у јавним предузећима и наравно да постоје интереси јер је држава највећи послодавац", рекао је Бајатовић.

Додаје да ће бити тражени људи који треба да задовоље озбиљне критеријуме.

Ненадић је рекао да остаје да се види колико ће остати важна блискост са људима из одређене странке, али да је од тога важније да ли странка има утицаја да се неко смени или ту пресуђују неки други критеријуми.

Смернице и темељи рада будућих директора

Сенић каже да ће бити важно да усвојени бизнис планови буду смернице и темељи рада будућих директора. "Да ли је његовом срцу ближа ова или она партија то је његова лична ствар, али сам сигуран да услови који постоје јесу инструменти који ће побољшати ситуацију".

"Ово су велики кораци у корпоратизацији јавног сектора, а јавна предузећа не треба да буду експозитуре политичких странака", додаје Сенић.

Бајатовић наводи да су сада критеријуми пооштрени, да, рецимо, када је он био изабран, не би испунио услов броја година на позицији, од седам година.

"Видећемо како ће се ствари одвијати. Један део приче је сам избор, а други контрола рада јавних предузећа. Видим да ту закон даје више прилике, а прави тест да ли је реч о политички постављеним људима биће то хоће ли влада сменити људе који су лоше радили након прве године рада", рекао је Ненадић.

Каже и да је велики проблем извлачење новца из јавних предузећа, која не постоје да би водила спортску, културну политику, већ да би испуњавали оно што је њихова функција.

"Друга ствар јесте питање запошљавања. Постоји вишак запослених, па ћемо видети како ће се на тај проблем овај закон применити", рекао је Немања Ненадић.

Сенић каже да су и плате у јавним предузећима ограничене, као и да ће многима који се тога не придражавају бити укинуте овере платних листова. "Део пословања може да буде и спонзорство, али то мора бити део нормалног пословања, а јавна предузећа практично до сада нису била на тржишту, била су подељена, са људима који нису компетентни, и то мора да се промени у наредних осам месеци уколико хоћемо да дођемо до фискалног даха. Предвидели смо праћење резултата, да плата буде у складу са пословним резултатима, у складу са ограничењем".

Бајатовић каже да би један директор био ефикасан, онда не може више да се води социјална политика. "Сада би гас требало да поскупи на 40 динара, али ако се и то буде мерило... Знате, да би јавна предузећа била ефикасна, мораћемо да буџетирамо трошкове и да правимо много боље бизнис планове, да унапред знамо колико ћемо новца дати за селективну или неселективну социјалну политику, пољопривреду или нешто друго".

"Социјална функција је функција буџета, а не јавних предузећа", сматра Сенић.

Ненадић каже да има земаља са много мањим јавним сектором од Србије где многе ствари раде приватна предузећа, постоје разна решења. Јавна предузећа су овде потпуно занимљива јер је држава сиромашна, код јавних предузећа је до сада постојао шири маневарски простор и поента је да се сада тај простор смањи. У погледу јавности рада та предузећа сада и нису баш за пример, тако да верујем да може бити напретка, али још треба ограничити тај простор маневра, кроз спонзорства, као и утврдити ко су монополисти".

Сенић каже да све ово важи и за локал. Усвајањем овог закона, наводи, испуњено је изборно обећање.

"Тај процес имаћемо почетком идуће године и то значи да нема назад. Надам се да ће овај закон произвести озбиљне менаџере", закључио је Сенић.