Хрватски председнички кандидати о путу Србије у ЕУ и ћириличним таблама

Актуелна председница Колинда Грабар Китаровић изјавила је синоћ да ће Хрватска инсистирати на испуњавању свих критеријума за Србију која, како је рекла "мора да се суочи са својом прошлошћу" и "доживи катарзу онога што је урадила Хрватској и другим суседима".

"Апсолутно ћу инсистирати на проналаску несталих пре уласка у ЕУ", рекла је Китаровићева.

Мирослав Шкоро је истакао да неће дићи руку за улазак Србије у ЕУ док се не реше питања несталих, границе, ратне одштете, културног блага и архива који се налазе у Београду.

Зоран Милановић је рекао да је питање да ли Хрватска има интерес да то уради.

"Са чланицама бивше Југославије у робној размени имамо 30 одсто извоза. Једно је Вучић, друго је Србија", рекао је Милановић.

Иван Пернар је нагласио је да не мрзи ни Србе ни Србију и да их сматра братским народом, али да се из љубави противи уласку Србије у ЕУ из јер то може да доведе до "демографског слома и економског уништења".

Далија Орешковић сматра да Хрватска треба да се пита о уласку Србије у ЕУ јер њеном политичком сценом управљају исте структуре као и у Хрватској.

Анто Ђапић рекао је да је српска политика непромењива према Хрватској од рата до данас и да о уласку Србије треба да се пита народ у Хрватској, на референдуму.

Питање ћириличних табли у Вуковару 

Једно од питања за председничке кандидате било је и да ли треба поставити ћириличне плоче у Вуковару.

Колинда Грабар Китаровић се упитала зашто се форсира ћирилица пре задовољења правде и додала да прво треба решити кажњавање ратних злочинаца, па онда говорити о ћирилици.

Мирослав Шкоро је истакао да становници Вуковара о томе морају да одлуче.

Зоран Милановић је рекао да је то питање идеалан терен за трговце мржњом и да је то пре свега питање закона и владавине права.

Анто Ђапић сматра да је ћирилица провокација која траје годинама и да ће тај проблем решити промена Устава, а Далија Орешковић да то налаже Устав и да ће постављање ћириличних табли научити младе да поштују друге културе.

Свих 11 кандидата одговарало је на различита питања, између осталог и о односу према БиХ, мигрантима и заштити граница.