Историчар Иштван Деак: Циљ НДХ је био геноцид над Србима

Деак у интервјуу за портал Индекс подсећа да је НДХ проглашена у априлу 1941. док су немачке војске освајале Југославију, а многи су Хрвати, иако не сви, били одушевљени проглашењем НДХ.

Деак (92), чија је последња књига објављена под насловом "Европа на суђењу", подсећа да је самоименовани лидер НДХ Анте Павелић, чије су прве политичке везе ишле према италијанском фашизму, 1941. потпуно гледао у правцу нацистичке Немачке, с чијом се идеологијом потпуно слагао.

Опширно говорећи о том периоду, Деак сматра погрешним, што, како каже, неки покушавају, да одговорност за усташке злочине пребаце на Немце.

Говорећи, наиме, о политици НДХ према Јеврејима и Србима, овај времешни историчар напомиње да неке ствари теба разјаснити, односно да је, осим неколико изузетака, готово цела Европа спроводила антијеврејску политику.

"Скоро ниједна европска земља није била спремна да прихвати јеврејске избеглице, па чак ни Данска. Они су током рата храбро заштитили данске Јевреје од нациста, али пре рата нису уопште пуштали јеврејске избеглице у своју земљу. Европске и америчка влада су биле негативно настројене према Јеврејима и НДХ није била изузетак у свом учествовању у њиховом истребљењу", навео је Деак.

"Срби били главни непријатељи у НДХ"

Објашњава да заправо, за разлику од конзервативних кругова у његовој, како каже, родној Мађарској и полуфашистичкој Румунији, Јевреји нису били главни непријатељ у НДХ.

"То су били Срби, тако су наглашавали фашистички лидери Хрватске. Зато Срби и православци чине највећи број жртава у логору смрти Јасеновац и на другим стратиштима у НДХ. То наравно није заустављало убице у Јасеновцу да масакрирају Јевреје и Роме такође", навео је Деак и истакао да су главна брига за усташе били Срби.

Србе је, каже Деак, требало или присилно покрстити или етнички очистити или поубијати.

"То је један од јединствених догађаја у Другом светском рату. У Хрватској су цивили и војници, католички лаици и свештеници били укључени у прогон, премлаћивање, пљачку, присилно покрштавање и убијање стотина хиљада некатоличких хришћана", укаазао је.

Деак за Катличку цркву каже да је направила свуда уступке у односу на фашизам, и то на темељу принципа које је изразио и практиковао кардинал Пацели, који је касније постао папа Пио Дванаести.

"Према њему, нацизам је био нова антихришћанска религија коју добри католици не могу да прихвате, али када дође до избора између антихришћанског нацизма и безбожног, атеистичког материјализма, онда католици морају фаворизовати нацизам. Уосталом, нацизам се бори и против капиталистичке и против комунистичке верзије материјализма", објашњава Деак.

"Католичка црква пристајала на компромисе с нацистима" 

Прецизира да су капитализам и бољшевизам морални непријатељи Свете римске цркве јер, како каже, поричу постојање Бога, искључују Цркву из образовања и одбацују све хршћанске вредности.

Сажимајући ту причу, Деак каже: "Укратко, Католичка црква је сматрала да је потребно правити компромисе с нацистичком Немачком, али није показивала ентузијазам за Хитлера и његов покрет. У Хрватској је ситуација била значајно другачија, јер је хрватска Католичка црква помогла у стварању усташке фашистичке државе. Истина, црквени лидери нису били подједнако ентузијастични према усташама. Кардинал Алојзије Степинац је у том погледу био опрезнији од сарајевског надбискупа Ивана Шарића, који је отворено призивао истребљење православаца и Јевреја".

Ипак, истакао је да су хрватски лидери Католичке цркве подржали Павелићев режим, а да је Ватикан "помогао многим монструозним усташким лидерима, укључујући и Павелића, да побегну из Европе након рата".

Деак даље каже и да је тотални мит да су Хрвати хиљаду година сањали о својој држави: "Као и оно што је рекао први хрватски председник Фрањо Туђман о НДХ као 'изразу историјских тежњи хрватског народа'".

Да је НДХ 1941. створена као хумана и толерантна држава, која је разумела да многи њени становници нису ни католици ни Хрвати, али да се према свима треба односити једнако, онда је могуће замислити да би таква НДХ преживела Други светски рат, закључио је Деак.