Распустите жири, следеће године две Нинове награде

Мислим да је преовладало мишљење са разних страна да је састав оваквог жирија кулминирао некомпетентношћу. Проговорили су и млади писци и пензионисани професори књижевности, и они који су условно са деснице и они који су још условније са левице. Петицију за бојкот Нинове награде потписало је осамнаест писаца, а чујем да је у оптицају још петиција.

Подсетићу: колегијум Нина који званично бира жири очигледно је погрешно схватио да свака особа из културе јесте довољно добра да одреди роман године. Ове године тако у жирију имамо једног песника, једног филозофа, једног уредника часописа, једну ТВ новинарку, а жирију председава један колумниста.

Ако је ово у реду, онда на места ових чланова Ниновог жирија могу у наредним годинама да дођу и прваци Београдске опере, концептуални уметници, позоришни редитељи, директори културних центара из провинције...

Али, то није у реду. Списак добитника, од Добрице Ћосића и Оскара Давича, преко Живојина Павловића, Слободана Селенића, Светлане Велмар Јанковић, до Горана Петровића и Владимира Пиштала опомиње и подсећа да у жирију треба да седе људи који познају и савремену књижевност и велико наслеђе српске литературе, али најпре они чланови жирија који ће одредити најбољи роман године чак и онда кад он иде против свих њихових поетичких или, још горе, политичких начела.

Не можемо партијску борбу у изборној години пренети на терен књижевности. Шта би нам казао о томе још један Нинов добитник Борислав Пекић?

Сваком ко има слуха, ова бука била би зато довољна да нешто предузме. Но, шта чинити? Ако се тврдоглаво настави са проглашењем добитника, доћи ћемо у ситуацију да можда и добра књига и ваљан писац буду делегитимисани због нелегитимности жирија.

У минут до дванаест (овај чланак појављује се на нашем сајту у 7, а награда се проглашава у 12 часова) због тога предлажем да се ове године не додели Нинова награда већ да се, насупрот томе, жири распусти и именује нови.

Задатак новог жирија требало би да буде да наредне године додели две Нинове награде, да романописци из ове године, укључујући и оне које је ове године овакав жири сврстао у најужи избор, не би били оштећени.

Можда ће неко казати да је ово преседан, али подсетићу да је и Нобелова награда прошле година додељена два пута, за прошлу и претпрошлу годину и нико није видео проблем што су и Олга Токарчук и Петер Хандке одржали говор.

Штавише, мислим да Нобелов комитет никад не би смогао храбрости да самом Хандкеу додели Нобела. Овако у друштву са идеолошки неспорном Олгом Токарчук, ствар је прошла некако "у комплету".

Можда се и овако "у комплету" Нинова награда извуче из ступице у коју је саму себе довела, па се наредне године, на задовољство наше културе, додели и за 2019. и за 2020. годину.