понедељак, 15.07.2019, 19:25 -> 19:32
Аутор: Александар Петровић
Дрнч за маренду, којим језиком говори српска војска
Војска ствара посебан стил живота, има своја правила понашања, свој жаргон...
СПАВАОНА. На одслужењу војног рока био сам 2003/04. године. Пошто сам стигао у касарну, нешто пре поноћи, послали су ме у „спаваону“ да одморим.
Па зар није спаваоница, питаће неки цивил.
У Речнику МС се каже да постоји само спаваоница. Пример из Андрића: „Чим стигну у касарну, оду у спаваоницу.“ Спаваоне у речнику нема.
Тако је то када речнике састављају цивили, рећи ће неки војник.
То су именице са суфиксима -она и -оница које спадају у тзв. месне именице. Такве су купаона и купаоница, учиона и учионица и сл. Именицама са суфиксом -оница даје се нормативна предност, док са суфиксом -она звуче као дијалектизам.
Ма свеједно, данас реч ионако не значи много: тада сам се заклео да ћу бранити Србију и Црну Гору, али Црну Гору сада брани неко други. Мање посла за мене!
ПЛАХТА. Већ првог дана нама новим војницима („гуштерима“) десетар („џомба“) је објашњавао како да затегнемо плахту. За ту именицу нисам био чуо, него само за чаршав и постељину.
А у Речнику МС стоји да је то „повећи комад платна за покривање (обично кревета); чаршав, застирач“.
Мада та именица звучи хрватски, нашао сам је и код српских писаца: „Сунце се промолило над кућама, над мраком земље залепрша у сивини плахта устрепталог злата.“ (Јован Поповић)
Какогод, само да је затегнута, иначе се командује остав па све мора из почетка.
ДРНЧ. У војсци се руча у трпезарији у оквиру касарне. А шта има за ручак? Дрнч.
Реч је о „детерџентском растварачу наслага чађи“, који је служио за чишћење пушке.
Добро, да не претерујем, прави дрнч нисмо јели. Али кад у кухињи помешају све од претходног ручка (нема бацања!), цивил би то назвао бућкуриш или помије. За војника је то дрнч.
Гладни смо били па смо све појели.
МАРЕНДА. После ручка добијамо ужину. Маренду.
У Речнику МС се каже да је то реч италијанског порекла, у прво време локализам, и значи доручак или ужина.
Старији примери су из дела писаца из Далмације, док се касније, захваљујући војсци, реч могла наћи и у београдским медијима.
Маренда није била богзна шта: најчешће чајни колутићи.
СДО. Не, није скраћеница за неку странку. Партијама није дозвољено да делују у војсци.
То је суви дневни оброк.
УПРТАЧ. Већ другог дана пошто смо дошли у војску, задужујемо војну опрему: чизме, кошуље, блузу… упртаче. А понекад и опртаче.
У Речнику је ипак забележен само упртач: каиш који држи торбу или ранац на леђима. Може да буде и сам ранац. У војсци значи само каиш.
Тако упрћени, спремни смо за рмбачење.
СОШКА. Задужили смо и пушке, бескрајно их склапали и расклапали, чистили, а онда, када смо се вратили у зграду касарне, добили смо наређење: „Оружје у сошке!“
И сошку имамо у речнику, значи „сталак у којем се држе пушке“. Сошке су у оружани, а оружану чува пожарни, а пожарног стража...
Тако је у војсци. Код омражених цивила сошка је у жаргону пасош.
Док једни пуцају, други путују.
ДРУГ(И). Изнад сошке видео сам поруку: „Не окрећи пушку у себе ил‘ другог, и празна пушка понекад опали.“
Порука ме изненадила: зашто би неко производио пушку, зашто би је војници носили ако је не могу ни у кога уперити. Ја сам војник, не ловац, помислио сам тада.
Мора се уперити у некога!
Питао сам се да ли се поткрала грешка и да ли је требало да стоји: „Не окрећи пушку у себе ил‘ друга...“
Данас тако не мислим. Ваљда сам предуго цивил.
ОДМОРИТИ (СЕ). Е сада се вратите на почетак текста: рекао сам да су ме послали у спаваону да одморим. А може ли се тако рећи, да глагол одморити буде без повратне заменице се?
Професор Иван Клајн тврди да је „употреба преузета из војничког жаргона, где војници пре подне 'занимају, а после подне 'одмарају'“.
Професор Егон Фекете истиче да је правилно само одмарати се. Када изоставимо повратну заменицу се, глагол мора бити праћен објектом: одмара ноге/леђа/коња...
Војник је поручио да му је потребан одмор и моли професоре да буду мало тиши.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 29
Пошаљи коментар