Референдум у Турској: Већина подржала Ердоганове уставне реформе

22.30 - Пошто је примио велики број притужби, шеф Турског одбора за изборе каже да ће размотрити признавање листића без званичних печата, преноси Ројтерс.

22.10 - На резултате референдума стигла су и прва реаговања. 

21.35 - Грађани на референдуму донели историјску одлуку, поручио је вечерас турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

21.25 - На основу 99 одсто пребројаних гласова, 51,3 одсто гласача било за промене, преноси АФП.

21.15 - Турски премијер Бинали Јилдирим прогласио победу, оценивши да је  "окренута нова страница у демократској историји земље".

20.40 - Прокудска партија у Турској је саопштила да се резултат неће бити јасан, док се Високи одбор за изборе не изјасни о њиховој жалби, преноси Ројтерс.

20.00 - Више од 98 одсто пребројаних гласова – 51,32 одсто изашлих на референдум подржало уставне промене.

19.50 - Реџеп Тајип Ердоган рекао да је резултат референдума "јасан". Његове присталице славе на улицама Истанбула.

19.40  - Главна турска опозициона странка Републиканска народна партија (ЦХП) захтева поновно бројање до 60 одсто гласова.

18.35 - Након 95 одсто пребројаних гласова - 51,7 одсто изашлих гласало за уставне промене, јавља Ројтерс.

18.05 - После 90 одсто пребројаних гласова - уставне промене подржало 52,8 одсто грађана.

17.40 - После три четвртине пребројаних гласова - 54,6 одсто изашлих подржало уставне промене, наводи Анадолија.

17.30 - На рефередум изашло 86 одсто уписаних гласача, преноси телевизија Хабер.

17.20 - Пребројана половина гласачких листића – 57 одсто изашлих гласало за уставне промене, јавља Анадолија.

Према 99 одсто прербројаних гласова грађана изашлих на референдум u Tурској, 51,3 одсто подржало је уставне промене које ће омогућити већа овлашћења председнику Реџепу Тајипу Ердогану, јавља државна агенција Анадолија.

Председник турске изборне комисије Сади Гувен потврдио је да незванични резултати показују да су грађани Турске на референдуму подржали промене устава.

Према његовим речима, кампања "за" промене освојила је 1,25 милиона гласова више од кампање "против", а пошто је остало само 600.000 гласова који још нису пребројани, то значи да су промене прихваћене.

Додао да је изборна комисија, после великог броја притужби, одлучила да размотри признавање гласачких лиситића без печата, осим ако се не докаже да су лажни.

Гувен је на конференцији за новинаре у Анкари прецизирао да је једна од тих притужби стигла из владајуће Странке правде и развоја која тврди да њени функционери нису успели да ставе печат на поједине листиће.

Након што су противници уставних реформи рекли да та одлука, донета у последњем тренутку, отвара питање валидности гласања, Гувен је рекао да је она донета пре него што су резултати почели да стижу у комисију.

Нагласио је да су припадници владајуће Странке правде и развоја и највећих опозиционих партија били присутни на скоро свим бирачким местима и потписали извештаје, пренео је Ројтерс.

Гувен је најавио да се званични резултати референдума очекују за 11 до 12 дана.

Становници централних делова Турске великом већином рекли су "да" уставним променама, док су против били углавном области око Егејског мора и југоисток који настањују Курди, преноси Ројтерс.

Како је пренела Анадолија, одзив на референдуму био је висок - 86 одсто уписаних бирача.

Међутим, како je одмицало пребројавање бирачких листића, повећавао се број гласова против референдума, који су преузели вођство у највећем турском граду Истанбулу.

Главна турска опозициона странка Републиканска народна партија (ЦХП) захтева поновно бројање до 60 одсто гласова на референдуму, саопштио је заменик председавајућег странке Ердал Аксунгер.

Аксунгер је рекао раније да је забележено много неправилности "као помоћ влади" на данашњем референдуму.

"Много противзаконитих радњи се спроводи као помоћ влади сада, али 'не' ће победити на крају", рекао је Аксунгер новинарима у штабу своје странке, мислећи на одлуку изборне комисије да прихвата и листиће без печата.

Више од 55 милиона становника Турске имало је прилику да гласа на референдуму приређеном девет месеци после покушаја војног удара, те многи резултат гласања сматрају испитом популарности председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Заговорници уставних промена сматрају да ће реформа створити јаку и стабилну Турску, али противници оцењују да референдум даје Ердогану ауторитарну моћ, оптужујући га да тиме жели да угуши сваки критички глас.

Шта би донеле уставне промене? 

Ако уставне промене буду одобрене на референдуму, место премијера биће укинуто у корист председника државе, који би имао шира овлашћења.

Предложене измене Устава предвиђају извршна овлашћења председника, али и да шефу државе буде дозвољено да задржи везе с политичком партијом, пише агенција Анадолија.

Изменом Устава председник Турске би имао овлашћења да смењује министре, да прогласи ванредно стање, издаје уредбе, именује људе на кључне позиције, уз неограничен број потпредседника.

Председник може бити изабран за два узастопна петогодишња мандата, међутим поједини аналитичари наводе да би превремени избори одржани током другог мандата "ресетовали мерење времена" и омогућили председнику да се кандидује на још један мандат, што би значило да би Ердоган могао да влада све до 2029, пише агенција АП.

Реформа такође предвиђа да број посланика буде повећан са 550 на 600, да минимална старост посланика буде смањена на са 25 на 18 година, и да се посланички и председнички избори одржавају истовремено, сваких пет година, па би наредни избори били новембра 2019.

Гласачки листићи без референдумског питања 

Гласање је данас у 32 источне покрајине трајало од 7.00 до 16.00 сати по локалном времену, а у осталим деловима Турске од 8.00 до 17.00.

Турски парламент је јануара одобрио уставну реформу са 339 гласова за, док су 142 посланика била против. Реформа је прошла с девет гласова више него што је било неопходно да би могла на референдум.

Око три милиона турских исељеника гласало је од од 27. марта до 9. априла у 57 земаља света.

Гласачки листић је једноставно подељен на делове за "да" и "не", без написаног референдумског питања јер се верује да људи знају о чему одлучују, навео је АП.

Турска нема званичне излазне анкете и медијима је забрањено да објављују резултате док ту забрану не укине Високи изборни одбор.

Ердоган и премијер Турске Бинали Јилдирим предводили су кампању за уставне промене која је доминирала Турском, док су се представници опозиционе кампање против реформе суочили с претњама, насиљем, притварањем, недостатком медијског простора и занемаривањем у провладиним медијима, пише агенција АП.

Турска се од 2015. године суочила с таласом терористичких напада екстремистичких група међу којима је Исламска држава, и с јачањем сукоба с курдским побуњеницима на југоистоку земље.

Више од 250.000 полицајаца и скоро 130.000 припадника паравојних формација је данас на дужности, а 6.000 војника у приправности, саопштило је Министарство унутрашњих послова.