Словачка ауто-индустрија у петој брзини

"Тигар са Татра", тако зову Словачку, упоређујући је са азијским економијама. У петој брзини држе је радници. У "Пежоову" фабрику дневно стигне 3,5 милиона делова. Ангажовано је 3.500 људи, а планира се и четврта смена.

"За четврту смену запослићемо још 800 људи. Већ се ради у три смене, по осам сати, са две паузе. После сваке паузе радници мењају позицију на којој раде, чиме се спречавају болести и замор", наводи Петер Швец из "Пежоове" фабрике.

Развод са Чешком, Словачку је оставио у беди. Али не задуго. Ова посткомунистичка земља, сличног историјског пртљага и мало мања од Србије, постала је највећи светски произвођач аутомобила по становнику. Само у "Пежоу" нови аутомобил излази сваког минута. Што значи ни минут разговора са новинарима.

На фабричким тракама произведе се 60 аутомобила за сат или 1.350 дневно. Руководство води рачуна о радницима, али и о екологији. За четири године нису бацили ни килограм отпада, већ све рециклирају.

И када раде за стране компаније, раде на словачки начин – са пола дана штрајка годишње, што је европски минимум. Земља коју је Мадлен Олбрајт 1997. године назвала "црном рупом Европе", данас има мање од десет одсто незапослених.

"У наредне три године нас очекује значајан пораст тражње, биће нам потребно још 14.000 радника. Ту рачунамо на раднике из Србије и Украјине", каже Јан Пибула из Асоцијације аутомобилске индустрије.

Крајем деведесетих фирме су или приватизоване или пропале, а незапосленост је скочила. Брзо су се опоравили. Инвеститорима у аутомобилској индустрији давали су субвенције за радна места.

"Пре уласка у Европску унију државна помоћ зависила је од одлуке владе, није било много инвестиција, а улагачи су углавном примали од 35 до 50 одсто у кешу. У Европској унији морали смо да поштујемо правила и да израчунамо који проценат може бити понуђен као помоћ инвеститорима, било да је у кешу или да их ослободимо дела пореза", објашњава Растислав Чованец, државни секретар у Министарству економије.

Економски аналитичар Владимир Вано истиче да Словачка раније није производила аутомобиле, али да има искуство са производњом војних возила.

"На папиру ово је огроман успех, али имамо још проблема са дугорочном незапосленошћу и тиме што се неравномерно развијамо. Исток је двоструко неразвијенији од запада Словачке", каже Вано.

Инвеститори су долазили тамо где су имали путеве, за КИА ка северу изграђен је ауто-пут, али се ка истоку ишло тешко. Тако је просечна плата у Братислави 1.200 евра, на истоку око 600 евра.