Успон Исламске државе, пропаст Ал Каиде

Исламска држава је прва терористичка организација која је дошла у посед великих делова територија Ирака и Сирије, преноси Јутарњи лист.

Ту организацију основао је у Ираку Абу Мусаб ел Заркави, а данас је води Абу Бакр ел Багдади.

Тобајас Фикин и Бенедикт Вилкинсон из Аустралског института за стратешку политику оцењују да је Исламска држава истинска дилема за Ал Каиду, чији остарели шефови губе битку на терену и да би ускоро могли да постану део историје.

"Исламска држава непрестано пуни насловне стране и граби сав медијски простор пресудан за терористичке групе. Не само да Ал Каиди прети други план, већ јој прети и потпуно гашење. Муњевит успон ИД егзистенцијална је претња Ал Каиди", додају Фикин и Вилкинсон.

Исламска држава привлачи у подручје калифата хиљада бораца из целог света. То је "организација број један за све младе људе који теже да постану џихадисти", па је у том смислу "Ал Каида побеђена на сопственом терену и властитим оружјем", кажу аустралијски стручњаци.

Приступити Ал Каиди коју је основао Саудијац Осама бин Ладен, било је тешко, скупо и опасно, а њена упоришта су у неприступачним пределима Пакистана и Авганистана.

За приступ Исламској држави довољно је купити једносмерну карту за Истанбул, затим аутобуску карту до Сирије и Ирака где је Исламска држава прогласила свој "калифат". Тај пут, сваког месеца, пређу стотине добровољаца из целог света.

Крајња окрутност џихадиста медијски се пласира кроз видео-снимке на телевизији и на интернету, а одбојна је јавном мњењу. С друге стране је снажан магнет за потенцијалне џихадисте.

Ритуално одсецање главе има и други медијски учинак- застрашивање непријатеља који ће понекад радије да одаберу да беже него да се изложе опасности да постану жртве исламиста.

"У Тунису и Кувајту, као некад у Јемену или Арабији, ИД сеје терор међу становништвом и жели да се покаже немилосрднијом од Ал Каиде", објашњава професор на Институту за политичке студије у Паризу Џен Пијер Филију.

Пут без повратка 

Од Нигерије до Пакистана, Ал Каиду напуштају борци и прелазе у редове исламиста. Тај процес почео је у јесен 2014, када су групе из Египта, Либије, Алжира, Јемена и из Саудијске Арабије, приступиле калифату и преузеле његове бруталне методе и комуникацијски кодекс.

У Египту се група Ансар Беит ел Макдес, прогласила групом "Синајске покрајине" Исламске државе.

У Авганистану и Пакистану засад су ниже рангиране вође прешле у редове Исламске државе. У Нигерији је оданост Исламској држави прогласила злогласна група Боко Харам која је себе прозвала "афричком западном покрајином" калифата.

"Шарму" џихадиста нису одолели ни исламистички побуњеници из Русије, који су крајем јуна месеца прогласили "Кавкаски емират".

Несугласице су почеле пре готово десет година разменом писама вође Ал Каиде и оснивача ИД Абу Мусаб ел Заркавија, којем су замерали непотребне покоље над шиитима.

Те трзавице су прерасле у сукобе и данас у Сирији борци Фронте ел Нусре, која је савезница Ал Каиде, ратују против џихадиста. У Либији се два покрета боре за контролу над територијима.

Права је прекретница, упозоравају стручњаци за ту тематику, настала у јуну када је ИД објавила видео- снимак одсецања главе дванаесторици чланова противничких побуњеничких група, међу којма је био и један члан ел Нусре која је на то одговорила смакнућем 18 наводних припадника ИД, такође пред камерама.

Тиме је почео пут без повратка, закључују стручњаци.