Харадинај ухапшен у Француској по српској потерници

Француска гранична полиција је ухапсила бившег хашког оптуженика и председника Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја по доласку на аеродром "Базел-Милуз" на истоку Француске, где је долетео из Приштине, јавља Ројтерс, позивајући се на полицијске изворе.

Албански медији наводе да је његово хапшење потврдила породица и да се налази у притвору у Француској.

Харадинај ће се сутра појавити пред француским тужилаштвом у граду Колмар, где ће бити размотрен захтев за његову екстрадицију, пишу приштински медији.

Ројтерс јавља да је извор из француског правосуђа саопштио да ће истражитељи сутра размотрити да ли постоје разлози да се не спроведе захтев о екстрадицији. Исти извори наводе да ће се то питање размотрити "посебно у случају ако се ради о издавању налога из политичких разлога".

Зери на свом сајту пишу да косовско министарство ради на томе да Харадинај буде ускоро пуштен.

"Министарство спољних послова интензивно ради на том питању од 15 часова, када је Харадинај притворен. Хапшење су извеле француске власти, на основу потернице Србије из 2004. године, што је за нас неприхватљиво. Министарство је упутило вербалну ноту преко амбасаде у Паризу, а министар Хоџај се лично ангажује, користећи све дипломатске канале да Харадинај буде што је пре могуће пуштен", рекао је шеф кабинета Енвера Хоџаја, Башмир Џемај.

Хапшење Харадинаја су за Зери потврдили и његова породица и косовски министар правде Орхан Хајризи. Лист наводи и да су француске власти обавестиле власти у Србији о хапшењу.

Авни Арифи из Алијансе за будућност Косова рекао је да је Харадинај "задржан на аеродрому у Базелу, на француској страни", на основу захтева Србије. Имао је дипломатски пасош. "Оно што знамо јесте да је он задржан од стране француских власти и да је у ишчекивању одлуке", рекао је Арифи за Радио Слободна Европа.

Базел се налази на тромеђи Швајцарске са Немачком и Француском, па се градска зона простире кроз три државе.

Србија терети Харадинаја због убистава и тешких злочина на Косову током 1998. и 1999. године.

Власти у Београду су против Харадинаја подигле 108 кривичних пријава због сумње да је извршио кривична дела тероризма, удруживања ради непријатељске делатности и убијања цивила.

Поводом његовог хапшења реаговали су косовски председник Хашим Тачи, Алијанска за будућност Косова и посланик Иљир Деда.

Харадинај је у јуну 2015. године ухапшен у Словенији, такође по Интерполовој потерници Србије. После два дана му је враћен пасош и дозвољено му је да напусти Словенију.

Злочини за које се Харадинај терети

Харадинај је рођен 1968. године у селу Глођане код Дечана на Косову. После демонстрација косовских Албанаца 1989, емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у Народни покрет Косова, из којег је настала Ослободилачка војска Косова.

У Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја.

На Косово је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије. У априлу наредне године постао је један од регионалних команданата ОВК.

На његову иницијативу је у Глођану формирана специјална јединица ОВК "Црни орлови", којој се приписује одговорност за мучење и убијање више десетина српских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Власти у Београду су оптужиле Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу. Оптужен је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000. године, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа. Са те дужности се повукао 11. априла исте године и најавио оснивање странке. Нова странка под називом Алијанса за будућност Косова формирана је 29. априла 2000. и Харадинај је изабран за њеног председника.

На функцији косовског премијера био је од децембра 2004. до марта 2005. године.

Процес пред Хашким трибуналом

Хашки трибунал је против Харадинаја 4. марта 2005. подигао оптужницу којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године, када је био командант тзв. оперативне зоне Дукађин (Метохија).

Харадинај је по пријему оптужнице поднео оставку на место косовског премијера и добровољно се предао Трибуналу 9. марта 2005. године.

Хашки суд је ослободио Харадинаја оптужби за ратни злочин 2012. године. Тада су Харадинај и његови бивши помоћници Идриз Баљај и Лахи Брахимај пуштени на слободу.

То је био други пут да је Харадинај ослобођен оптужби.

Претходно, по окончању првог суђења, по оптужници за злочине на ширем подручју западног Косова, Харадинај и Баљај су ослобођени оптужби и пуштени на слободу, док је Брахимај био осуђен на шест година затвора.