Тужилаштво тражи доживотну казну затвора за Ратка Младића

Тужилаштво је у завршној речи на суђењу тражило осуду и затворску казну за Младића због "организовања злочина" током рата у БиХ од 1992. до 1995. године.

"Била би увреда за жртве, како преживеле тако и за мртве, али и увреда за правду да се додели било која казна мања од најстроже предвиђене законом", рекао је тужилац Алан Тигер.

АФП наводи да је тужилац рекао да је "дошло време да генерал Младић одговара за злочине против сваке своје жртве и заједнице коју је уништио".

Тужилац Алан Тигер је говорио на крају изношења завршних речи тужилаштва на завршетку суђења Младићу по оптужбама, које укључују геноцид, убиство и терорисање.

Након завршне речи тужилаштва, тим одбране ће изнети своје аргументе, почевши од 9. децембра, па потом 12. и 13. децембра.

Свака страна ће имати по сат и по за одговор у четвртак, 15. децембра, најављено је раније из Трибунала у Хагу.

АП преноси да би пресуда могла да се очекује крајем следеће седмице.

Младић (74) је оптужен по две тачке оптужнице у вези са ратом у БиХ како би се раздвојила етнички чиста српска држава од мултиетничке БиХ, поред политичког лидера босанских Срба Радована Караџића, који је осуђен у марту на 40 година затвора.

Младић пориче оптужбе.

Тужиоци на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом тврдили су раније данас, у завршној речи, да је Младић са својом војском терорисао становиштво Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада.

Тужилац Адам Вебер рекао је да је, током три и по ратне године, Војска Републике Српске отварала на Сарајево неселективну артиљеријску ватру и цивиле гађала из снајпера.

Као доказ да је Младић наређивао и одобравао те нападе, тужилац је у судници пустио снимак пресретнутог разговора из маја 1992. у којем Младић наређује артиљеријску ватру на насеља Велешићи и Пофалићи "јер тамо нема много Срба".

Тужилац се позвао на сведочења званичника УН, попут Дејвида Харланда, према којима је Младић, заједно с Радованом Караџићем, нападе на град користио као средство притиска на власти у Сарајеву и међународну заједницу, пренела је Фена, позивајући се на БИРН – Џастис рипорт.

На тврдњу одбране да је Младић забранио "офанзивну ватру" и "нападе на цивиле", тужилац је, приказујући наређења, указао да је генерал назначио "без мог одобрења".

"То није исто што и забрана", оценио је тужилац.

Као доказ за Младићев однос према цивилима, Вебер је цитирао његове речи са снимка приказаног у судници: "Увек кад дођем до Сарајева, ја убијем неког у пролазу."

Одбацујући тврдњу одбране да Младић "није дао наређења да цивили буду снајперисани", заступник оптужбе је подсетио да је сам Младић 1995. признао команданту Унпрофора Руперту Смиту да су снајперски напади појачани.

Тврдњу одбране да је Војска РС "само реаговала" на нападе Армије БиХ из Сарајева, тужилац је назвао "лажном".

Вебер је рекао и да је тврдња одбране да је АБиХ починила већину напада на цивиле у Сарајеву "без основа, односно заснована на непостојећим доказима".

Налаз балистичког вештака одбране Зорице Суботић је да су две експлозије на пијаци Маркале изазвале подметнуте мине. Тужилац је то одбацио као "теорију завере".

Вебер је рекао да одбрана настоји да Младића прикаже као "херојског спасиоца" цивила, тврдњом да је обезбедио "добробит" становништва. "Ништа не може бити даље од истине", оценио је.

Одбацујући тврдњу одбране да је Младић више пута нудио "демилитаризацију Сарајева" и уклањање тешке артиљерије око града, Вебер је рекао да је то понудио тек под претњом НАТО бомбардовања, после прве експлозије на пијаци Маркале, у фебруару 1994.

Суђење генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу почело је у мају 2012. године. Он је годину дана раније, након 12 година скривања, ухапшен у Србији и изручен у Хаг.