Смањена казна Властимиру Ђорђевићу

16.10 - Властимир Ђорђевић правоснажно осуђен на 18 година затвора.

15.30 - Почело образлагање пресуде Властимиру Ђорђевићу. 

Жалбено веће Хашког трибунала изрекло је бившем начелнику Ресора јавне безбедности МУП-а Србије Властимиру Ђорђевићу казну од 18 година затвора.

Данашњом пресудом Жалбено веће је смањило првостепену пресуду од 27 година затвора за злочине против човечности и ратне злочине почињене над косовским Албанцима од 1. јануара до 20. јуна 1999. године.

Судије су делимично усвојиле Ђорђевићеву жалбу и ослободиле га одговорности за злочине на неким од локација наведеним у првостепеној пресуди. Такође, Жалбено веће је оценило и да је првостепена казна била преоштра.

Према правоснажној пресуди, првостепено веће је погрешило када је Ђорђевића прогласило кривим за депортацију и прогон албанског становништва из Пећи и Косовске Митровице у Црну Гору, будући да тада између Косова и Црне Горе није постојала државна граница.

Преиначена је и осуђујућа пресуда за депортације у неким селима у општинама Србица и Пећ. Ђорђевић је ослобођен и кривице за убиство два старца у Подујеву, као и девет албанских мушкараца у околини Ораховца.

Жалбено веће усвојило је и Ђорђевићеву жалбу на висину првостепене казне, оцењујући да је првостепено веће погрешило када је његов високи положај узело као отежавајућу околност, без процене да ли је он тај положај злоупотребио.

Коначном пресудом, међутим, потврђена је Ђорђевићева кривица по свим тачкама оптужнице за присилно премештање, депортације, убиства и прогон Албанаца са Косова у првих шест месеци 1999. када је био начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије и помоћник министра унутрашњих послова.

Та кривична дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата. Потврђено је и да су злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било трајно уклањање Албанаца са Косова.

Правоснажном пресудом је утврђено да је генерал Ђорђевић одговоран за протеривање стотина хиљада косовских Албанаца, као и за убиство и премештање тела најмање 724 албанска цивила у масовне гробнице у Батајници, Петровом Селу код Кладова и код језера Перућац у околини Бајине Баште.

Прикривање лешева као доказа злочина наредио је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, пресудио је Трибунал.

На крају жалбеног поступка прошле године, генерал Ђорђевић је, у обраћању судијама, потврдио да су српске снаге безбедности на Косову 1999. починиле злодела над Албанцима и извинио се жртвама и расељеним цивилима.

Признао је и да је учествовао у прикривању тела убијених Албанаца, нагласивши да се због тога каје.

Усвојивши жалбу тужилаштва, веће је Ђорђевића прогласило кривим и за прогон Албанаца путем сексуалног насиља.

Првостепеном пресудом, он је био ослобођен кривице за то дело. Новој осуди, међутим, судије су придале мању важност, оцењујући да је смањивање казне оправдано.

Жалбено веће је одлучило да ће Ђорђевић остати у Хашком трибуналу где ће сачекати пребацивање у земљу у којој ће издржавати казну.

Ђорђевић је ухапшен 17. јуна 2007. године у Црној Гори и истог дана је изручен суду у Хагу. Трибунал је прошле седмице изрекао прве правоснажне пресуде српским званичницима за злочине на Косову.