Војна сарадња Србије и Русије и на земљи и на небу

Највећи део наоружања и војне опреме Војске Србије потиче из Русије, односно бившег СССР-а или је произведен у Србији по руској лиценци.

Последњих година интензивиране су заједничке војне вежбе Војске Србије и Оружаних снага Руске Федерације, у складу са споразумом који је потписан 13. новембра 2013. године. 

У складу са тим споразумом две војске су почеле да планирају заједничке војне вежбе, а прва која је одржана била је "Срем 2014" на полигону "Никинци" код Сремске Митровице.

Учествовали су припадници специјалних јединица Војске Србије и ваздушно десантне снаге Оружаних снага Руске Федерације, уз подршку ратних ваздухопловстава две земље.

Вежба је настављена и 2015, од када носи назив "Словенско братство", а у вежбу су укључене и специјалне јединице Војске Белорусије. "Словенско братство" се наизменично одржава у Србији, Русији и Белорусији.

Ратно ваздухопловство Војске Србије са руским колегама од 2015. године изводи вежбу БАРС ( Братство авијатичара Русије и Србије), где пилоти и техничка служба увежбавају задатке као што су борба у ваздуху, заштита ваздушног простора, дејство на земаљске циљеве и транспорт људства и технике хеликоптерима.

Последњи БАРС 2019, одржан је у Русији, док се ове године планира извођење вежбе у Србији. 

Од заједничких вежби до Међународних војних игара

Почев од 2017. године, копнене јединице Војске Србије изводе вежбе са колегама из Западног војног округа Оружаних снага Руске Федерације и то на полигонима у околини Санкт Петербурга. 

На вежби се увежбава одбрана и напад јединица механанизоване пешадије, уз подршку минобацача и артиљерије. На прве две вежбе штаб је био заједнички, а српске и руске јединице су деловале одвојено, док је 2019. године направљена мешовита руско-српска јединица, чиме је постигнут већи степен интероперабилности две војске.

Последња у низу вежби је "Словенски штит 2019", која је одржана на две локације, у септембру у Русији и у октобру у Србији. Изазвали су велику пажњу јавности јер су у Србију за потребе вежбе допремљени ракетни систем С-400 и артиљеријско-ракетни систем "панцир С1".

Припадници Војске Србије су у време вежбе били део посада на овим системима и увежбавали су њихово коришћење.

После заједничких вежби, највећу пажњу јавности изазива Тенковски бијатлон у Москви где је Војска Србије стално присутна од 2014. године.

Најбољи резултат, треће место, остварен је 2015. године. На бијатлону се увежбава тактика и гађање из тенкова у екстремним условима, а Војска Србије је уз Белорусију једина европска земља која учествује на такмичењу.

Из бијатлона су настале и Међународне војне игре где српски војници редовно учествују у такмичењу снајпериста у Белорусији, a ове године су учествовали и на војном релију у Сибиру.

Руско наоружање

Последњих година, тачније од 2016. године интензивирана је војно-техничка сарадња Србије и Русије, а споразум који ту сарадњу омогућава потписан је крајем 2014. године.

Још од 2012. године медији су писали о набавкама и донацијама наоружања из Руске Федерације.

Први корак који се заиста догодио била је куповина два транспортна хеликоптера Ми-17 из Руске Федерације 2016. године, као и договор о донацији шест авиона "миг-29", исте године.

Примопредаја авиона "миг 29" извршена је на приказу способности Војске Србије "Слобода 2017" уз присуство председник Србије Александра Вучића и министра одбране Русије Сергеја Шојгуа.

Авиони "миг 29" се налазе у процесу модернизације, а Руси су осим авиона последњих година донирали, односно омогућили бесплатну обуку за младе пилоте Војске Србије.

Наредна донација из Руске Федерације јесте 30 оклопних извиђачких аутомобила БРДМ-2 МС и 30 тенкова Т-72С. Србији је испоручено 10 возила БРДМ-2 МС.

Србија је прошле године купила од Руске Федерације артиљеријско-ракетне системе "панцир С1", а према писању медија набављено је шест система, са пројектилима и додатном опремом.

Медији пишу и да у Србију, заједно са министром одбране Русије Сергејем Шојгуом 17. фебруара долазе и руски "панцири". Информација још није званично потврђена.