Шта је договорено на хитном састанку у Влади Србије поводом аеро-загађења

На хитном састанку у Влади Србије премијерка Ана Брнабић је са представницима свих релевантних институција и министарстава разговарала о актуелним подацима мерења квалитета ваздуха у Републици Србији и мерама превенције.

Влада Србија ће, како је саопштено, формирати тело које ће координирати рад свих државних органа, обавештавати јавност и предлагати и анализирати ефекте мера које Република Србија спроводи ради заштите животне средине.

Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије нагласили су да нема разлога за панику, да подаци здравстених установа показују да нема повећања броја деце која су примљена на лечење у односу на исти период претходних година.

Представници Министарства заштите животне средине и Министарства здравља обавестили су председницу Владе да је тренутно загађење ваздуха у нашој земљи честичног типа, и да варира у зависности од периода дана, климатских услова и самог присуства извора загађења.

Највећи загађивачи 

Као највећи ефекти који негативно утичу на квалитет ваздуха означена су кућна ложишта, грејање на фосилна горива, велики број моторних возила и неповољни метеоролошки услови. Подаци Агенције за заштиту животне средине показују да нема драматичних промена у степену загађења у односу на раније године.

Скоро 60 одсто домаћинстава у Србији користи чврсто гориво за грејање, што је идентификовано као један од кључних проблема, због чега ће се убрзати процес гасификације.

Стимулисаћемо грађане да се прикључе на систем централног грејања где год постоје услови за тако нешто.

Само у Београду је у последњих неколико година затворено више од 1.200 индивидуалних котларница које су користиле чврсто гориво. У наредном периоду фокус ће бити пребацивање локалних топлана на гас, имајући у виду да 10 одсто њих користи мазут, а 15 одсто угаљ.

Прелазак на обновљиве изворе енергије 

У току је пројекат "Подстицање коришћења обновљивих извора енергије – развој тржишта биомасе" да се у што већем броју градских топлана у Републици Србији изврши прелазак са коришћења фосилних енергената (мазута, угља, лож уља) на коришћење биомасе као основног енергента, уз услов да је то економски исплативо.

Овај енергент је знатно јефтинији од фосилних горива и значајно смањује емисију штетних гасова. Сви објекти који су реконструисани кроз пројекте Канцеларија за управљање јавним улагањима повезани су на системе централног грејања где су за то постојали услови.

Електропривреда Србије је до сада уложила више од 475 милиона евра у пројекте заштите животне средине, као што су реконструкција или замена постојећих електрофилтера на блоковима термоелектрана, одсумпоравање димних гасова на блоковима, док је вредност пројеката који су у току 486 милиона евра.

Ригорознија контрола саобраћаја 

Констатовано је да из године у годину имамо све већи број аутомобила, због чега ће Министарство унутрашњих послова покренути ригорознију контролу учесника у саобраћају када је реч о емитовању издувних гасова са посебним фокусом на пооштравање контроле техничких прегледа.

Буџетом за 2020. годину већ су предвиђене субвенције за куповину електричних и хибридних возила. У сарадњи са "Путевима Србије" уводе се електрични пуњачи за аутомобиле у градовима и на ауто-путевима.

Наставља се са пошумљавањем 

Наставиће се са пошумљавањем које се спроводи трећу годину за редом. Током 2018. и 2019. године 24 јединице локалне самоуправе су добиле средства за пројекте пошумљавања што ће бити настављено и ове године.

Истакнуто је да према званичним мерењима Републичког хидрометеоролошког завода, на годишњем нивоу не постоје веће промене у односу на претходну календарску годину, када је у питању квалитет ваздуха у Републици Србији.

Праћење података мерења квалитета ваздуха, како је објашњено, спроводи се по истом принципу као и у већини земаља Европске уније, а то је сатно мерење у базним станицама чији се подаци аутоматски обрађују и у које грађани могу да имају увид.

Састанку су присуствовали представници Министарства заштите животне средине, Министарства здравља, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства рударства и енергетике, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Канцеларије за управљање јавним улагањима, Агенције за заштиту животне средине, Републичког хидрометеоролошког завода, као и представници Града Београда.