Упозорење за родитеље: Сваки осми клик детета води ка порнографији

Седим са пријатељицама на вечери, покушавамо опуштено да ћаскамо, али нам не иде. Деца трчкарају онаоколо, довикују се и причају. Њихови родитељи опуштено ћаскају. Незаинтересовани и за децу и за друге госте.

Бесни смо сви, видим по погледима који севају иза осталих столова. Не зато што су деца немирна, њима је, разуме се, у "опису посла" да буду такви, већ што родитељи не реагују. Навикли су на цику, али – нису код куће, већ на јавном месту на ком други не морају то да слушају.

Kонобар, фин и предусретљив момак, такође је видно изнервиран. Прилази и каже да је ситуација "помало непријатна". Тек тада предузимају нешто да смире децу – извлаче чаробни штапић: мобилни телефон.

Завладала је магија звана тишина. Делимична свакако, пошто се са телефона чуло пиштање видео–игрице. Бар неки помак, размишљам, кад већ родитељи не желе да се позабаве сопственом децом и објасне им шта је "праисторијски" приручник – бонтон.

Ко васпитава дете? 

Колико сте пута присуствовали оваквој сцени? Колико сте пута то и сами урадили?  "Упалило" је сигурно – дете примирено, мама и тата још смиренији.

А само неколико кликова је довољно да од "примиреног", дете дође у опасност – порнографије непримерене њиховом узрасту, педофила, видео–материјала који промовише насиље.

Aна Мирковић са Института за дигиталне комуникације објашњава за РТС где "чуче" те опасности и зашто је погрешно да уместо родитеља, децу васпитава телефон.

"Може бити опасно на много начина. Прво, Светска здравствена организација даје препоруку да деци млађој од 18 месеци не дајемо приступ уређајима који су повезани на интернет јер није добро за њихово здравље.

Потом, деци дајемо у руке уређај који их веома лако, на један клик, може повезати са било којојм особом на свету, а сви знамо да немају све особе увек добру намеру.

Такође, деца врло лако могу доћи до садржаја који су веома непримерени њиховом узрасту, ту пре свега мислим на порнографске садржаје. Истраживања показују да је једна од осам претрага на интернету које деца направе – еротског садржаја, а да чак 79 одсто младих непримерени садржај гледају на интернету, код куће.

Уколико родитељи не учествују у активностима деце на интернету, уколико се не интересују и правовремено не реагују објашњењима, саветима, питањима – проблем може бити веома велик."

Позната је чињеница да људи на мрежама ретко одустају од убеђивања око неких тема, а док разговарамо уживо, ипак је ситуација другачија. Хоће ли због интернета, комуникације у симболима, стикерима, гифовима... деца заборавити да причају, да попусте кад треба?

Дигитална комуникација јесте најдоминантнији вид комуникације данас, а да ли ће деца заборавити да причају никако не зависи од интернета, већ од родитеља и породице. Као што рекох, уколико интернет користимо адекватно, можемо о њему говорити као најважнијој цивилизацијској тековини која нам је донела огромну количину информација, знања, могућности да се повежемо са ким желимо, када желимо и колико желимо.

Уколико препустимо интернету да нам брине о деци, васпитава децу и усађује им животне вредности - имамо проблем енормних размера. И није до интернета, до нас је. 

Деца усвајају понашање родитеља. Ако виде одрасле да су непрекидно на телефону, исто ће радити. Колика је одговорност одраслих?

Највећа је наша одговорност. Родитељи су увек узори својој деци и то не на нивоу мудрих савета, већ живљења вредности које им сугеришемо и којима их учимо. Морамо им сопственим примерима показати оно што промовишемо као важност.

Када је дете спремно за мобилни телефон и коришћење интернета?

Та граница је индивидуална, неко раније сазрева, некоме треба више времена. И када сте у озбиљним годинама, одређене информације могу врло негативно утицати на ментално здравље, а интернет је преплављен различитим садржајима - од најинформативнијих, наједукативнијих, најкориснијих, до бизарних, морбидних и врло агресивних.

Друштвене мреже су као доњу границу узраста својих корисника дефинисале 12 и 13 година и рецимо да је то период када деца могу са више промишљања, критичности и аналитичности да приступају информацијама које могу пронаћи на интернету.

На које начине интернет неповољно утиче на децу? Да ли је утврђена веза између прекомерног коришћења интернета и повећања агресије?

Изложеност непримереним садржајима, некритичко дељење врло личних информација, ступање у контакт са непознатим особама о чијој намери не знамо ништа - неке су од лоших страна интернета. Добре стране су то што имамо фантастичну платформу за учење и стицање нових знања и искустава, као и за комуникацију са блиским, драгим и инспиративним људима. У зависности од тога у коју сврху користимо интернет, зависи и какав ће утицај на квалитет нашег живота имати.

Мислим да није утврђена веза између прекомерног коришћења интернета и агресије, али свакако може постојати корелација између конзумирања агресивног садржаја и агресије.

Шта се дешава са децом којој родитељи ограничавају употребу интернета? Да ли они бивају на неки начин изопштени из друштва? Како објаснити детету да не вреди мање уколико није на нету као и његови другари?

Савети стручњака су да се не ограничава време које дете проводи на интернету, већ да се дете усмерава да то време користи на конструктивне и сврсисходне начине. Да учи, истражује, вежба адекватну комуникацију, развија критичко мишљење.

Деца која нису на интернету, а посебно нису на друштвеним мрежама, јесу на неки начин изопштена из друштва јер су врло често теме за дискусију међу вршњацима управо садржаји са друштвених мрежа.