Шта нам значи чист ваздух кад нема ни поште ни продавнице

Стручњак за рурални развој Драган Мирковић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да политика руралног развоја носи све своје сегменте – економске, социјалне и демокрафске, тако да само село представља суштину једне државе.

Према његовим речима, прехрамбена сигурност представља један од основних постулата.

"Да бисмо имали прехрамбену сигурност, морамо имати становнике који се на интензиван, модеран начин баве производњом без обзира на обим и површине које поседују", рекао је Мирковић.

Говорећи о препракама, Мирковић каже да је рурална инфраструктура један од кључних проблема.

"Ако погледамо историјски, у ЕУ и свим државама које се баве интензивном политиком руралног развоја у којима је пожељно живети у селу – прве велике инвестиције су биле у руралну инфраструктуру пошто заиста нема ниједног вида бављења економским делатностима – да ли је пољопривредна произовдања, туризам, сточарство, повртарство – без јасне инфраструктуре почевши од путева, снабдевања електричном енергијом па све до широкопојасног интернета – зашто ускраћивати то на селу", рекао је он.

Говорећи о томе шта село нуди и како зарадити, Мирковић каже да је први корак да човек има жељу или потребу због живота у граду, али је то само добра основа да кренете даље у распитивање чиме би требало да се бавите.

Према његовим речима, са друге стране би требало да добијате адекватне одговоре.

"Да не сакупљате информације стихијски од стране неких који нису имали искуства или продаваца опреме, значи на комерцијалној основи – битно је да се успостави добар сервис и за то постоје примери у многим државама", каже Мирковић.

У многим државама од САД па до ЕУ, свака држава има регионалне инфоцентре где можете да се распитате где вам они покажу на територији општине каквим ресурсима се располаже, које су ваше могућности – па све до инвестиционог плана на објективан начин, објаснио је Мирковић.

Млади људи на селу 

Одговарајући на питање како млади људи у Европи гледају на живот на селу, Мирковић каже да то не треба идеализовати јер и тамо постоје миграторни процеси од села ка граду, али из потпуно других потреба.

Код нас у то потребе елементарне, од дома културе до инфраструктуре, код њих привлачи град због веће могућности запошљавања, каже Мирковић.

Свако ко је мало амбициознији и жели да се опроба у неким већим пословима напушта, тако да старосна структура и у ЕУ није толико идеална и они имају разне механизме и обавезу, каже он.

"Код њих је обавеза ако добијете подршку која износи од инвестиције 80 или 100 одсто – обавезно је да се бавите том делатношћу 10 или 12 година, тако да су врло јасни планови и програми који омогућавају да онај ко себе види на селу може пристојно да зарађује и да себи омогући боравак у урбаним срединама ако пожели", каже Мирковић.

Нестају села у Србији. Одговарајући на питање шта треба променити, Мирковић каже да треба системски уредити и да постоји политичка подршка а укључена је и научна заједница.

Поменуо је Пољску, где су имали јасну координацију од врха до месних заједница да помогну опстанак села. 

Како каже, неко ко хоће да ради на селу изгубиће пар година ако нема праве информације, у међувремену ће се и разочарати, тако да треба сегментирати оне који желе на село.

"Имамо 350.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, људе који су себе определили да живе на селу, треба видети које су њихове потребе, унутар те групе су различите потребе – имате развијеније, оне у планинском подручју, имате особе којима требају друге подршке", каже он.

"Када се направи симбиоза и коориднација, имамо доста елемената да будемо оптимисти", закључио је Мирковић.