Београд једина престоница у Европи без пречистача отпадних вода

Суботички пречистач једини у Србији, осим што прерађује отпадне воде, од муља који остаје производи струју за постројење. Ради пола века, али боље откако је новцем из европске касе оспособљен да уклања опасне супстанце попут азота, који уништава Палићко језеро.

"Низводно од нашег пречистача, вода је све провиднија и провиднија. Нажалост у четвртом сектору где је туризам, тај резултат још се не види", наводи Чаба Шанта из ЈКП "Водовод и канализација" у Суботици.

У то се уверила екипа РТС-а, али не чуди кад свако треће околно домаћинство нема канализацију. Слично је и у Шапцу, граду који се бори и са индустријом, у настојању да савременим пречистачем отпадних вода сачува Саву. Немају линију за муљ.

"Са муљем се боримо тако што нађемо оператера који може адекватно да збрине муљ. Тако је било у протекле две године, а верујем да ће тако бити и ове године. Прошле године смо закључили уговор са једном фирмом која преузима муљ на нашем постројењу и извози га у Мађарску, и то нас кошта", објашњава Данијела Ловрин Гавриловић, директорка ЈКП "Водовод" у Шапцу.

У третман отпадних вода слило се више од 40 одсто донација, али део тог новца трошимо због лоших навика. Бацамо у канализацију шта стигнемо.

"Највећи проблем свуда у свету, па и код нас су влажне марамице које су бионеразградиве. Као такве оне представљају највећи проблем за технолошки процес и за сву опрему – механичке решетке, а највише за вентиле и пумпе", објашњава Рајко Шушић, шеф Постројења за прераду отпадних вода у Шапцу.

Европска директива је да сва насеља са више од 2.000 становника имају пречистач. Имамо их свега 37 у целој земљи и око 130 за индустријске воде, а сваки има шири значај, па и шабачки пречистач.

"Он је значајан и за Београд, јер Београд тако добија чистију Саву, сви они низводно од Шапца су на добитку, наводи Трифун Дробњак из Шабачког еколошког покрета.

Нажалост, Београд је једини главни град у Европи који нема пречистач отпадних вода.