Нови Сад добија регионалну депонију – грађани негодују

Педесет година смеће се одлаже тик уз град, а непрегледна брда отпада све више расту, док је највеће достигло висину од 14 метара. Животна средина се додатно загађује, посебно вода и земљиште, али и ваздух.

"При сагоревању отпада настају диоксини и фурани, једињења која су веома опасана по људско здравље, када они доспеју у организам изазивају бројне здравствене проблеме као што су – дијабетес, стерилитет, канцер и тако даље", наводи Милица Алавања из Зелене патроле.

Новосађани се плаше да ће количине смећа из седам других општина додатно загадити животну средину и не желе депонију у својој близини. Садашња је удаљена од насеља мање од километра.

"Депонија ће бити довољно удаљена од стамбених делова. Нико неће бити угрожен, технологија која ће тамо бити примењена никако не може да утиче на загађење ваздуха, већ ће пре бити бенефит за тај део града, значи да немају више неуређено сметлиште", наводи Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада.

Брда потпут овог ће на новој депонији бити много мања, јер ће се његова запремина смањивати. Неће се загађивати ни токови, јер ће се радити на пречишћавању воде и додатној канализацији. Смећа око депоније неће смети да буде, а биће одвојена од града зеленим појасом, за разлику од ове данашње која је одвојена сам самониклим растињем и по којим дрветом.

И еколози поздрављају овај план, али подсећају да је закон обавезао власти да овакаве депоније изград пре десет година.

"Свака уређена санитарна депонија мора да има систем за сакупљање процедних вода, мора да има дегазаторе, фолије, бетонске заштите. Ова депонија то не поседује и представља велику опасност по животну средину", истиче Алавања.

Нови Сад сада мора да пронађе новац за израдњу депоније, а рок у стратегији развоја града је 2020 година и сигурно ће бити пробијен, јер Град планира да до тада завршити пројектну документацију.

"Треба да донесемо одлуку да ли би град ишао у јавно-приватно партнерство, концесију, кредитно задужење како би изградили депонију, јер се свакако ради о инвестицији вредној неколико десетина милиона евра", наводи Вучевић.

Државна стратегија предвиђа 26 Регионалних депонија у Србији, а тренутно се ради на уређењу 17. Да би све биле у функцији, потребно је издвојити 960 милиона евра, а њиховом изградном требало би да се на територији целе земље угасе 163 депоније.