Закон о потпуној забрани пушења на јавним местима у припреми

Нови закон је у припреми и потребно је са Европском унијом усагласити још само неколико директива.

"Tо предвиђа комплетну забрану пушења у затвореном простору у свим јавним објектима. Tакође, борба против не само класичног дувана него и против коришћења наргила, електронске цигарете", истиче Берислав Векић, државни секретар у Министарству здравља.

Срмена Крстев, председник Републичке стручне комисије за контролу дувана и национални координатор СЗО, објашњава да се дугорочно смањује број болести, велики су трошкови за лечење, долази до губитка радне способности плућа.

Од 2010. године пушење је забрањено у свим радним просторима, али не и у угоститељским објектима што би сада требало да се догоди.

Угоститељи страхују да ће имати мање посла.

"Ми се залажемо на други начин – да се ресторани и власници који одлуче да нема пушења у њиховим ресторанима стимулишу на одређени начин како би имали интереса да раде", наводи Георги Генов, директор Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде ХОРЕС.

Прошле године приход у државном буџету од акциза на дуван је скоро 100 милијарди динара. На тај приход рачунају све државе. Међутим, према подацима СЗО, трошкови лечења оболелих од последица утицаја дуванског дима и боловања су четири пута већи.

"Чињеница је, према проценама СЗО, да у Србији годишње од лошег квалитета ваздуха умре 6.000 људи, а од последица конзумирања дувана годишње умре 15.000 људи. Крајње је време да сваки појединац схвати да наносећи штету себи и свом здрављу, скраћујући живот, хендикепира и своје најближе и истовремено загађује животну средину", напомиње министар за заштиту животне средине Горан Триван.

У Америци је, на пример, за 25 година, од када се спроводе стриктне забране пушења, стопа умирања од малигних болести пала за 27 одсто. Шведска забрањује пушење и на отвореним јавним местима и има циљ да до 2025. буде земља без дуванског дима.