Полемика о забрани узгајања животиња ради крзна

Етика, естетика, екологија – у свакој од ових области постоје разлози и "за" и "против2 природног крзна. У Србији ради крзна одгајамо само чинчиле. И то на тек две фарме које сарађују са петнаестак коопераната, тврде еколошки активисти. Узгајивачи кажу да од овог посла живи више од 500 породица.

"Мора да се нађе неко решење да се изађе у сусрет људим који поштено раде свој посао и живе од њега, издржавају своје породице и плаћају порезе и доприносе држави", каже Новица Предојевић, узгајивач чинчила из Краљева.

Имали су 10 година да се прилагоде, кажу притивници убијања животиња само због крзна.

"Еколошка прљавост ове индустрије огледа се у огромном броју лешева које оставља иза себе", наглашава Елвир Буразеровић из Орке и додаје да је сто животиња потребно за један квадратни метар крзна.

"С друге стране, ако знате на који начин се те животиње гаје и лишавају живота можемо рећи да је то чисто злостављање живиотиња", додаје Буразеровић.

За разлику од меса, крзно није основна људска потреба, а забраном смо ушли у ред еманципованих земаља, кажу из Орке. Председник Скупштинског одбора за пољопривреду сматра да је то лицемерно, јер није тражена забрана увоза крзна. Додаје да је спорни закон 2009. донет је без јавне расправе, преко амандмана усвојеног на брзину.

Надлежност Закона о сточарству

Маријан Ристичевић из парламентарног Одбора за пољопривреду каже да је Закон о сточарству из 2016. који је кровни закон, препознао производњу крзна као сточарску делатност, као производ животињског порекла.

"У образложењу тог закона пише да су сви други закони укључујући Закон о ветерини, Закон о добробити животиња морају ускладити са поменутим кровним законом", напомиње Ристичевић.

Елвир Буразеровић узвраћа да је Закон о сточарству донет у периоду када је узгајање животиња због крзна било легално. "Наравно да је третирао ову делатност с обзиром да она од 1. јануара није легална и Закон о сточарству ће морати да се усклади са Законом о одбробити животиња", поручује Буразеровић.

Став Привредне коморе иде у прилог одгајивачима, јер та грана може да донесе велики профит.

"Када би се ствари довеле у легалне оквире не бисмо причали о два него о 20 милиона евра. Тај посао добро конципиран, то су људи који раде по јако високим стандардима", оцењује Вељко Јовановић из ПКС-а.

До доношења забране, у Србији је регистровано 16 фарми за узгој крзнашица, подаци су Министартва пољопривреде. Најављују да ће ветеринарска инспекција кренути у контролу спровођења Закона о добробити животиња. Уколико има одредби које могу различито да се тумаче, кажу, биће усаглашене.