Београд нуди олакшице фирмама које користе ћирилицу

Када се укрсте светски бренд и наше писмо – ћирилица, настаје, кажу, права атракција. Овај спој давно је познат на улицама Москве и Софије, а код нас је једна од мера да се заштити наше писмо. Најпре на улицама престонице. Фирме које су закупци просторија града имаће пет одсто попуста на све таксе ако назив фирме истакну на ћирилици.

"Тиме смо хтели да подстакнемо и друге органе и друге локалне самоуправе да на овај начин помогну да се сачува ћирилица", каже заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Од Славије до Кнез Михаилове више од 95 одсто радњи има назив на латиници, а нове погодности важиће и за стране и за домаће власнике.

"Када причате  са странцима и кажете да желите ћирилицу, да желите да сачувате своје писмо, они то разумеју зато што они чувају своје писмо и своју културу и ту нема проблема. Више проблема је са нашим људима који не разумеју и мисле да треба да заборавимо ћирилицу", каже Весић.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији су регистрована 127.604 привредна друштва и 234.269 предузетничких радњи, а број оних који су на ћирилици је занемарљив – тек око пет одсто привредних друштава и нешто више од један одсто предузетничких радњи.

"Један од начина је указивање на лепоту ћирилице. Ћирилица је стварно јединствено и лепо писмо, а и штета је да полако нестаје. Она нема никог другог сем нас", каже историчар Предраг Марковић.

Лингвиста Владо Ђукановић указује да би са "паметном пропагандом ћирилице" требало да се почне од првог разреда основне школе.

"У томе треба да издржите 20 година, до краја циклуса школовања", напомиње Ђукановић.

Пракса заштите културе, писма и језика позната је у свим земљама, па се у Француској нпр. наплаћују мање фирмарине компанијама које користе француске називе.