Шта младе може да задржи у Србији

Тежак пут до посла, као и услови рада разлози су због којих преко 3.500 анкетираних након завршених студија жели да спакује кофере и оде из домовине. Највише их је међу младима који се усавршавају у ИТ сектору и медицини.

Док неки сматрају да се и у Србији може наћи перспектива ако човек зна да се снаће, други наводе да су у иностранству услови живота бољи.

Неки пак не планирају иностранство јер "преко" немају никога.

Припреме за одлазак за већину почињу током студија. Има и оних који још у средњој школи одлучује да напусте земљу. Незаобилазна адреса им је школа за стране језике где чине 80 одсто полазника.

"Постоје и они полазници који желе да науче језик због себе и да остану у Србији, али у последње време већина полазника, који се углавном јављају за курсеве или енглеског или немачког језика, то заправо чине јер желе да своје школовање или запослење наставе у иностранству", наводе у Академији "Оксфорд".

Посао у струци за 100 најбољих дипломаца медицинских факултета, који су прошле недеље добили у здравственим центрима широм Србије, један је од начина да се овај тренд смањи.

Ипак, тврде надлежни, кључно је прилагођавање уписне политике на универзитетима потребама нашег тржишта.

"Један од корака које држава чини на то затечено стање, јер су ово вишедеценијски догађања која резултирају оваквим, заиста тужним билансом, јесте да најбољим студентима држава одмах понуди посао по завршетку студија, и да могу да изаберу и да чак њихове жеље буду услишене код радног ангажмана. Али оно што показују истраживања да наши ајтијевци, наши лекари и други здравствени радници радо иду у Немачку, затим у Америку", указује министарка задужена за демографију и популациони политику Славица Ђукић Дејановић.

Процене су да Србију сваке године напусти око 30.000 људи. Просек година оних који одлазе је 28,5, а сваки четврти који напусти Србију има висок степен образовања.